| ПОШТОВАНИМ ПОРЕСКИМ СЛУЖБЕНИЦИМА ! |
Предмет: Допуна објављеног поста: ПОМОЋ СВИМ ПЕНЗИОНЕРИМА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ СИНДИКАТ ПОРЕСКЕ УПРАВЕ НЕЗАВИСНОСТПоштоване колеге и колегинице, |
Приликом објаве напред поменутог поста нехотично је нестао доле цитирани текст. Мислим да је он битан јер говори како о аутобиографији доле потписаног, тако и много више о људима којих више нема а ПРЕДСТАВЉАЈУ ГОРОСТАСЕ У ДУХОВНОЈ ИСТОРИЈИ СРБСКОГ НАРОДА.
ЕВО ТОГ НЕ ЗНАМ КАКО ''ИЗОСТАВЉЕНОГ ТЕКСТА'':
''Само да Вас подсетим да постоје ''породична занимања и традиције'', а то је, да деца раде исте послове као и њихови родитељи. Тако постоје Свештеничке породице, докторске, порезничке, саобраћајне….адвокатске, фитотерапеутске….Занимање оца преноси се на сина и то вековима….јер је у питању пренос професионалног искуства И знања са Родитеља на њихову децу. Морам се сетити са сетом дивних Смиљанића проте Милана и Михаила који су не знам које колено били у тој ''поповској породици'' из Сирогојна-Равни- Ерско-Златиборског краја...Прота Милан Смиљанић ме је фасцинирао својим изгледом правог СрБског свештеника који је увек био одевен у СрБску мантију са ''дугмићима'', црвеним појасом на себи и крстом на шајкачи и грудима. Прота Милан Смиљанић је био протојереј-стафрофор, којих је у то време било мало. Сретао сам га као дете у Душановој улици у Београду и дивио сам се том свештенику који је храбро носио свештеничка обележја у време ''најцрњег комунизма.'' Дуго сам га гледао док је чекао ''ДВОЈКУ'' трамвај код Основне Школе ''Јанко Веселиновић'' и као дете то сам добро запамтио. Тада сам и плакао због страдања Апостолске Цркве, јер сам то доживљавао на свој дечији начин. Болело ме је то што су бољшевици викали на улици на свештенике грозне речи им упућујући, ПРИТОМ ГЕСТИКУЛИРАЈУЋИ НА НАЈВУЛГАРНИЈИ НАЧИН, а они су само тихо стајали и ћутали су. Да сада сам сретан и Богу захвалан што сам се удостојио да видим и упознам тада Страдајућу Православну-Војујућу цркву и тадашње свештенике: Оца Божидара Мијача, Душана Кордића, предивног оца Виктора Царевског, проту Јездимира из Невске Цркве, проту Станимира Пауновића из Лазарице Цркве, узоритог протођакона Ракића и оца Бору из Светог Николе који су плакали када су проповедали и ми са њима заједно када су тумачили Евангелије Господње. То су биле такве проповеди које су плениле све слушаоце. Вечан им био помен! Сећам се и Проте Милана Смиљанића његовог дивног сина проте Мише-Михаила Смиљанића Ужичког и златиборског духовног горостаса који је пленио својим луцидним проповедима. Има доста свештеничких вишегенерациских породица у Србији. Морам поменути мога омиљеног проту Лазара Милина из Цркве Ружице Калемегданске, па Виталија и Василија Тарасјева и чаробну ''Матушку'' чији су потомци и данас велики проповедници Слаткога Православља. Ови принципи породичних занимања важили су све док Бољшевичка револуција није разорила и овај принцип…Знам и лекарске породице вишегенерациске као што је докторска породица Јеличића из Крагујевца или Станковићи и Стефановића из Београда. Ту је и незаборавни доктор Марковић супруг Философа Ксенија Атанасијевић чији сам ја био ученик у поподневним часовима. Постојали су у то време дисиденти које је УДБ-а стално пратила, али смо опстајали. Одлазио сам код тих дивних људи и Њен супруг Доктор Милан Марковић ми је много помогао као лекар у мојим болестима. Радио је ''кришом'' бесплатно као врхунски лекар. Сећам се у Њиховом стану на Дорћолу близу Јованове пијаце, у посебној соби ''сакривеној'' била је ординација где је доктор Марковић пружао бесплатну здравствену помоћ.
ДОКТОР КСЕНИЈА АТАНАСИЈЕВИЋ ПЛОДНИ ФИЛОСОФСКИ СТВАРАЛАЦ
Сећам се и Доктора Кангрге личног лекара Његове Светости Патријарха СрБског Германа колико је нама верницима лекарским саветима помагао….Место помоћи је био круг код Саборне Цркве у Београду.
Е ових ликова се морамо сећати и не дамо да оду у заборав.
Аутор ће првом приликом писати Успомене на Великане Философског факултета у Београду који су били моји професори, а више их нема….
Бранко Павловић професор Философског факултета у Београду је један од највећих генија тог Факултета. Мој омиљени професор. Писаћу о Њему и покушаћу да средим белешке које сам сачинио ради презентовања Његовог оригиналног тумачења Платона и Аристотела. Зоран Ђинђић и цела генерација ''Групе Философске'' Филозофског факултета у Београду 1970/1971 И 71/72 године смо сва предавања професора Бранка Павловића пратили у ''заносу Хеленистичког гносиса''.
Па ту је величанствени професор Вељко Кораћ чија предавања из ''Увода у Философију'' су ме пленила. Те дискусије генерације 70/71 И 71/72 је требало чути. Који су то били професори и студенти, а најбољи је био Зоран Ђинђић велики таленат и студент генерације. Приказаћу једног дана дијалог Генерације 70/71 и 71/72 који је водио Зоран Ђинђић на тему ''Транседентност у историји и мета-историји'' који никад није довршен…….Али постоје семинарски радови о томе….
НАПРЕД СПОМЕНУТИ БРАНКО ПАВЛОВИЋ И ВЕЉКО КОРАЋ САЧИНИЛИ СУ НАЈБОЉУ ИСТОРИЈУ ФИЛОЗОФИЈЕ НА ОВИМ БЕОГРАДСКИМ ПРОСТОРИМА
Немам шта више да додам за сада!
С поштовањем,
СЕЋАЈУЋИ СЕ САВЕТА:
PAULUS APOSTOLUS: ’’OMNIA VESTRA IN CARITATE FIANT.’’- I COR 16/14 и
-’’GRATIA DOMINI IESU CHRISTI ET CARITAS DEI ET COMMUNICATIO SANCTI SPIRITUS CUM OMNIBUS VOBIS.''- II COR 13/13
Главни повереник,
Зоран Михаилов Писковић с.р.
Достава извршена Интернет везом
press@poreskauprava.gov.rs
Е Д И Т О Р
Синдикат - Министарства финансија - Пореска управа Централа ''Независност''-Београд, Ул. Саве Машковића бр 3-5 соба 102 -Главни повереник- тел. 011/3950619 – факс: 011/3953429 е-мale zoran.piskovic@poreskauprava.gov.rs или zpiskovic@gmail.com URL adresa http://proglas.blogspot.com/ или посредством линка http://www.gsupipnezavisnost.org.rs/ TJ. www.sindikatporeske
Наш Си./Бр. Сл. од 24.08.2011.године
Poverenik Sindikata Poreske uprave Nezavisnost Zoran Pisković:
0 коментара:
Постави коментар