Sistem penzionisanja u prosveti моrа da bude isti i u državnoj upravi

Sistem penzionisanja u prosveti treba da bude isti i u državnoj upravi

Поштовани,

са -v-rbic-z читамо следећу информацију:

понедељак, 20. јул 2015, 08:04 -> 10:15

Министар просвете Срђан Вербић истиче да је Влада Србије усвојила Предлог измена закона о основама система образовања и васпитања и да ће просветни радници који иду у пензију сада моћи да оду када испуне један од услова, или године стажа или године старости.

Влада Србије усвојила је, пре два дана, Предлог измена закона о основама система образовања и васпитања, а министар просвете Срђан Вербић рекао је у Дневнику РТС-а да статус просветних радника који иду у пензију никако није могао да чека.

"Према важећем закону, они би морали да иду у пензију кад испуне један од услова – 65 година старости или 40 година радног стажа, а због тога би им била умањена пензија за 0,34 одсто. Сада су у могућности да бирају да ли ће у пензију отићи са једним или са два услова", каже министар просвете Срђан Вербић.

Имајући у виду да је одредба члана 131. став 1. тачка 1) Закон о државним службеницима неусаглашен са новим решењима из Закона о раду и најновијим законодавним интенцијама унутар јавних служби- просвети и образовању у материји пензионисања по сили закона, то Синдикат Пореске управе-УСС од данас 21.07.2015. године покреће иницијативу да се и члан  131. став 1. тачка 1) Закон о државним службеницима усагласи сагласно напред поменутој нормативној најновијој пракси државе Србије која се тиче пензионисања.

С поштовањем,

Председник Синдиката Пореске управе-УСС

Зоран Михаило Писковић

Ikona i komunikacija

Ikona i komunikacija 

Са изванредног Блога znacaj-molitve-u-nasem-zivotu преносимо сјајан текст који се не може коментарисати јер се ради о излагању иконописца. Потребно је ово излагање стално читати не би ли се подсећали на тајанство ПРВОЛИКА -ЛИКА НА МАТЕРИЈИ, ОД-РАЗА, С-ЛИК-А.......и стварности простора Светих Храмова и Домаћих Цркви.........

Духовно се говори о различитим Службама Богу....... са сећањем да се у самим Свештеним Требницима и Молитвеницима наводе специјалне молбе упућене појединим Светима за неке конкретне прозбе........с напоменом да је закључак ауторке апсолутно истинит.

Био сам у дилеми да ли да овај текст уопште да цитирам односно прокоментаришем, али Небески Апостол Свети Павле у Римљанима глава 10. храбри све хришћане да сведоче истину свуда, свагда и стално, јер :

14 А како ће призвати онога у кога не верују? Како ће веровати у онога
за кога нису чули? Како ће чути без проповедника?  15 А како ће
проповедати ако нису послани? Као што стоји написано: "Како су миле
ноге оних који јављају добро!"  16 Али (,дакако,) не послушаше сви
еванђеља: јер (већ) Исаија говори: "Господе, ко верова нашој
проповеди?"  17 Дакле, вера бива од проповеди, а проповед заповешћу
Христовом.
18 Него питам: Зар нису чули? Та "по свој земљи отиде глас њихов и до
крајева света речи њихове".
19 Него питам: Зар није разумео Израиљ? Први Мојсије говори: "Ја ћу вас
раздражити ненародом, народом неразумним расрдићу вас".  20 А Исаија
слободно говори: "Нађоше ме који ме не тражише, јавих се онима који не
питаху за ме".  21 А Израиљу говори: "Ваздан пружах руке своје народу
непослушну и непокорну". 

Сам текст који нам помаже да схватимо значај иконе гласи:

Значај молитве у нашем животу

субота, 28. март 2015.

По вери твојој нека ти буде

Пише Александра Јеротијевић, иконописац 

Кад се поклањамо икони, не поклањамо се материјалу и бојама, већ ономе ко је насликан на њој. Јер, част иконе прелази на прволик (прототип). У супротном то ће бити обична слика, ако поштовање не прелази на прволик.

Како каже Јован Дамаскин:" Не поклањамо се материји,већ самоме Творцу који је постао материја ради нас и нашег спасења, који је благоизволео пребивати у њој, и на тај начин омогућио наше спасење".

Али материја није нешто што треба презирати, јер је и она сама акт  божанског стварања и од онога часа кад је постала "смештилиште несместивога", она постаје достојна славе и поштовања.

Основа иконе је Оваплоћење Божије, јер да Бог није постао човек, да се није јавио у лику Исуса Христа, ми не бисмо могли да га сликамо. Управо зато је било забрањено сликање лика Божијег  до самог силаска Бога на земљу.

Светитељи су у Будућности, наравно не у потпуности, већ зато што су у сећању Божијем, које није само на психолошком нивоу као наше, већ и на нивоу егзистенције. Кад се Бог сећа нас, онда постојимо. Ми тежимо да наше сећање буде слично Божијем, па зато помињемо имена на Литургији. Сви хришћани који умру за нас су Светитељи, јер се налазе у сећању Божијем, а тамо су јер их ми помињемо на литургији.

Најстарија пракса нашег односа према Светитељима је управо да се ми сећамо њих. Касније је дошло до тога да се ми молимо њима, али у том смислу да желимо заједницу са њима, јер ако је Бог са њима, а ми са њима, онда ће Бог бити и са нама, а чуда су доказ да су они у будућности и да за њих већ сада важе закони Васкрсења, кад ће слепи прогледати, болесни оздравити ...

И данас, у XXI веку смо сведоци чуда Светитеља који су живели у првим вековима. Сликала сам икону Св. Григорија Неокесаријског, клијенту коме је читање акатиста помогло да изађе из тешке финансијске ситуације.

                                  Икона Св. Григорија Неокесаријског, рад Александре                                               Јеротијевић

Годинама упознајем људе који су добили пород, да ли читањем акатиста Јоакиму и Ани, или уз помоћ Свете лозе са Хиландара или пак молитвом у манастиру Копорин. Такође сам сведок чуда која се дешавају над моштима Св. Кирила у српском манастиру Бездин у Румунији. И још много тога.

                                      мошти Св. Кирила бездинског

У нашем народу још има " магијског" веровања у то да неки светац лечи главобољу, неки костобољу, неки помаже у налажењу стана... Све је то Господ и Његово Дело и доказ онога што Он каже у Новом Завету:" По вери твојој нека ти буде".

А сви иконописци су позвани и призвани да буду сведоци и сарадници Божији у свету.

И завршила бих цитатом старца Порфирија, новоканонизованог Светитеља : Господ нам поручује:" Ви сте пријатељи моји" (ЈВН. 15:14) и не желим другачије да ме посматрате; не желим да ме гледате само као Бога, као Логоса Божијег, као једну ипостас Свете Тројице. Желим да ме гледате као неког свог , као пријатеља; желим да ме пригрлите, да ме као свог пријатеља осетите у својој души-Мене, који сам истински Извор Живота.

Блогер

Зоран Михаило Писковић

Недеља 19.07.2015. година

Патријаршиjско-Царски Београд

Strategija reforme Poreske uprave Srbije direktor Poreske uprave Srbije Dragana Marković

Strategija reforme poreske uprave

Са медија преносимо ексклузиван чланак, уз напомену да доле цитирани чланак тражи додатна појашњења, која ће овај Синдикат дати у наредним постовима. Текст гласи:

ČVRSTE RUKE Žene preuzele glavne uloge u naplati poreza

G. Bulatović | 13. 07. 2015. - 19:31h | Foto: RAS

Vlada Srbije donela je u petak odluku da u narednih pet godina direktor Poreske uprave (PU) bude Dragana Marković, saznaje “Blic”.

Prvi poreznik: Dragana Marković 

Istovremeno, Vlada je za vršioca dužnosti glavnog inspektora, to jest šefa poreske policije, postavila Nadu Novosel, koja je radila kao koordinator odeljenja za kontrolu regionalnog odeljenja Poreske uprave u Novom Sadu. To znači da će glavni ljudi za naplatu poreza u Srbiji biti - žene.

Marković je bila vršilac dužnosti direktora PU od marta ove godine, a na ovu funkciju došla je iz BIA, gde je radila kao zamenik načelnika logistike. Pre toga radila je i kao državni sekretar u Ministarstvu rudarstva, kod bivšeg ministra Milana Bačevića.

Potpuno kontrolu nad Upravom preuzela je, kako tvrde izvori “Blica”, krajem maja, kada je smenjen zamenik direktora PU Marko Marinković. Marinković je, da podsetimo, u PU došao takođe iz BIA, sredinom avgusta prošle godine. Postigao je zavidne rezultate na suzbijanju sive ekonomije i boljoj naplati poreza, ali su procene, pre svega predstavnika MMF, bile da Marinković, sklon policijskim metodama, nije adekvatan izbor za funkciju sa koje u narednih pet godina mora da se koordinira drastična promena rada poreske administracije.

Strategija reforme poreske uprave deo je obaveza Srbije u okviru aranžmana koji imamo sa MMF i doneta je početkom juna. Predviđa da do 2020. Srbija ima efikasnu i mnogo stručniju poresku administraciju, koja će povećati poreske prihode budžeta, ali i uticati na značajnije smanjenje sive ekonomije.

Prosečne plate poreznika Plate poreznika nisu mnogo više od prosečnih u Srbiji. Tako osnovica (na to ide još radni staž) zarade mlađeg poreskog inspektora iznosi 38.819 dinara, samostalni poreski inspektor ima 60.709.00 dinara, a glavni poreski savetnik 63.958 dinara. Rukovodeća radna mesta podrazumevaju plate od 58.657 do 85.335 dinara. Pomoćnici direktora imaju nešto manje od 100.000 dinara, a direktor PU 136.810 dinara.

Kako saznajemo, Vlada je imenovala i novog vršioca dužnosti šefa Centra za velike poreske obveznike, a koji ima i funkciju pomoćnika direktora PU. U narednih šest meseci to će biti Miroljub Ognjenović.

Prema aktuelnoj sistematizaciji, direktor PU ima čak 10 pomoćnika. Po upravo urađenoj funkcionalnoj analizi, Upravi nedostaje oko 300 kadrova.

Преузето са CVRSTE-RUKE-Zene-preuzele-glavne-uloge-u-naplati-poreza

Приредио Зоран Михаило Писковић

Синдикат Пореске Управе Београд-УСС

Београд, 18.07.2015. година

Nije sve propalo-možda nekom trebaš

Sa izvanrednog vladimirvujinovic.com pomazi-drugima-i-bices-zdraviji/

prenosimo izvanredni članak sledeće sadržine.

Pomaži drugima i bićeš zdraviji

Svi znamo koja su to neka osnovna načela zdravog života i dugovečnosti. Zdrava ishrana, redovno vežbanje, kretanje, izbegavanje stresa, optimizam, stil života, apstinencija od alkohola i cigareta… Ako ispunite sve ove uslove, ili čak samo neke od njih, imate velike šanse da budete zdraviji. Imate šansu, ali mogućnost za bolest nažalost ipak postoji, pa sam siguran da i svako od vas zna nekoga ko se zdravo hranio, ko je vežbao, ko je bio zakleti nepušač, ko je vesele naravi i pun života, a na kraju je ipak oboleo od raka.

Zašto pridržavanje zdravstvenih načela i potpuna odgovornost koju ćemo preuzeti prema sopstvenom telu, nekada neće biti dovoljna garancija da se nećemo razboleti? Šta fali?

National Institute on Aging iz Baltimora je američka ustanova koja sprovodi do sada najduže istraživanje o ljudskom starenju. Istraživanje je započelo 1958., još uvek traje i trudi se da odgovori na ključna pitanja o starosti. Oni su došli do niza zanimljivih otkrića, koja se tiču raznih aspekata zdravlja, a o jednom od njih upravo ćemo govoriti. Proučavali su grupu tridesetogodišnjih majki da vide koliko broj dece utiče na njihovo zdravlje i dugovečnost. Očekivali su formulu: što imaš više dece, ranije ćeš umreti. To bi bilo logično, jer majke koje imaju više dece, zauzetije su, više se troše i fizički i psihički. Međutim, rezultati njihovih istraživanja bili su neočekivani. Broj dece nije imao nikakav uticaj na dužinu života majki. Čak su, po nekom pravilu, majke sa više dece doživljavale dublju starost.

Pomaganje drugima čak pozitivnije utiče na zdravlje nego da vežbate četiri puta dnevno

Naučnici su otkrili još nešto. Ne samo da broj dece ne utiče da dužina života roditelja, nego ne utiču ni bogatsvo, ni obrazovanje, ni društvena pripadnost. Pa šta onda utiče? Utiče volontiranje. Pomaganje drugima. Činjenje dobrih dela. Pod svim

 tim terminima podrazumeva se vaše vreme i trud koje ćete dati drugim ljudima, a da zauzvrat ne dobijete nikakvu materijalnu korist. Žene, majke iz gore spomenute baltimorske studije, koje su volontirale pomažući drugima, ne samo da su živele duže, nego su živele i kvalitetnije. Bile su manje podložne svim vrstama bolesti tokom svojih života, nego što je to bila ona druga grupa žena koja nije volontirala.

Mnoge druge naučne studije, takođe su pokazale iste pozitivne efekte. Pomaganje drugima pospešuje vaše zdravlje na duži period, čak pozitivnije utičući na zdravlje nego da vežbate četiri puta dnevno. Zdravstveni benefiti činjenja dobrih dela su isti i za muškarce, i za žene, i za decu, i za mlađe i za starije osobe. Oni ljudi koji su skloni da pomažu svojim bližnjima, daleko manje obolevaju nego oni koji nemaju tu sklonost. To uključuje i sve one glavne civilizacijske bolesti koje predstavljaju glavni razlog smrti današnjih ljudi, kao što su srčani udari, kanceri i moždani udari. Jedna studija, obavljena još 1995. takođe u Americi, otkrila je da volontiranje smanjuje šanse za umiranje kod starijih ljudi za čak 44%.

Sad znamo da je to tako. Ali zašto je to tako? Zašto pomažući drugima, u stvari pomažemo samima sebi?

Postoji nekoliko naučnih objašnjenja. Jedan od mogućih uzroka je povećanje antitela. Antitela formira sam naš organizam, kako bi se borili protiv bolesti koje nas napadaju. Laboratorijska ispitivanja su pokazala jaku vezu između ljubaznosti i pojačane proizvodnje antitela u organizmu. Telo proizvodi veću količinu antitela nakon učinjenog dobrog dela. A što je najfrapantnije, ovo povećanje antitela može trajati i sat vremena nakon što je dobro delo učinjeno. Ipak, antitela nisu jedini mogući uzrok zašto ćemo biti zdraviji ako pomažemo drugima. Drugi mogući uzrok je porast onih hemikalija, koje se u telu bore protiv efekata stresa. Nagomilane hemikalije stresa, na duži vremenski period mogu da dovedu do mnogih bolesti, kao što su visok krvni pritisak i bolesti srca. Naučnici su otkrili vezu između ljubaznosti i povećanja oksitocina. To je hemikalija koja se proizvodi u samom našem mozgu, i koja utiče na smanjenje onih štetnih hemijskih supstanci koje telo proizvodi pod stresom. Još jedna pozitivna stvar koja se na hemijskom nivou odvija u telu kada činimo dobra dela, jeste i povećanje endorfina, hormona sreće. Negativne emocije mogu dovesti do lošeg zdravlja, dok povećana količina endorfina u mozgu, smanjuje bol i proizvodi prijatne emocije. A kada se češće osećate dobro i bezbrižnije, manje su šanse da ćete se razboleti.

Dobrota povećava fizičku snagu

Zdravlje i dug život su samo neki od efekata činjenja dobrih dela (malo li je i ovo?). Naučnici veruju da ljubaznost takođe pomaže i u mnogim drugim aspektima života. Ljubazna dela vas čine boljima i uspešnijima uopšte u životu i radu. Tokom 2010. naučnici sa Harvarda, pod rukovodstvom Kurta Graya, uradili su tri veoma

 zanimljive studije čiji je cilj bio da ispitaju da li dobrota utiče na fizičku snagu. Utvrdili su da dobrotvori zaista postaju i fizički jači dok pomažu drugim ljudima. Oni su u stanju da na svojim poslovima rade mnogo duže i teže stvari. Kurt Gray je to objasnio sledećim rečima: „Dobra dela daju ljudima snagu da budu mnogo efektniji i bolji u postizanju svojih životnih i poslovnih ciljeva.”

Nauka i dalje otkriva pozitivne efekte činjenja dobrih dela. Ta ideja je nova u svetu nauke, ali nije nova u svetu religije. Vera ohrabruje ljude na ljubav i brigu za druge. U hrišćanstvu, Bog obećava blagoslove ljudima koji se brinu za one koji su u nevolji. Biblija je puna stihova na tu temu. Jedan od njih glasi ovako: „Ko je milostiv siromahu, Gospodu pozajmljuje, i On će mu platiti za njegova dela.” (Priče 19:17; NSP)

Krajnja računica je možda iznenađujuća, ali jasna. Više od 50% našeg zdravlja ne čini to šta jedemo ili koliko vežbamo, već šta osećamo. Odnosno, kakvi su nam motivi iz kojih nešto radimo. Dobrota je uvek motivisana ljubavlju, a ljubav je najjači imunološki stimulans koji postoji. Što je više imamo, bićemo zdraviji. Zato, ako se razbolite, znajte da je činjenje dobrih dela jednako lekovito kao i pijenje antibiotika ili C vitamina. Uključite obavezno i tu terapiju.

S poštovanjem,

Bloger

Zoran Mihailo Pisković