 |
Блогер,
Зоран Михаилов Писковић-
Београдски
|
Здраво,
Предмет овог поста
је: MELHISEDEKOVO SVEŠTENSTVO POSTOJI I DANAS
Данас 07.09.2012. године сам се охрабрио да цитирам два битна натписа који су се током текуће недеље појавили у медијима. Један натпис је ОД 04.09.2012. године и он гласи:
Sveti Ignjatije Brjančaninov
DUHOVNOST
Mi se ne slažemo u pogledu razumevanja nekih izraza koje upotrebljavamo. Pod istom rečju ti podrazumevaš jedno, a ja drugo.
Na primer, pod rečju «duhovni, duhovnost» ti podrazumevaš ono što i svi drugi danas, i takvim shvatanjem udaljavaš se od smisla koji toj reči pripisuju Sveto Pismo i dela Svetih Otaca. Danas, čim je knjiga o religioznom predmetu, odmah nosi naziv «duhovna». Danas, ko obuče rasu (svešteničku odeću), taj je nesporno «duhovan»; ko se ponaša uzdržano i pobožno ‐ taj je u najvećoj mogućoj meri ʺduhovanʺ.
Sveto Pismo nas ne uči tako, Sveti Oci nas ne uče tako. Oni kažu kako čovek može da živi u tri stanja: prirodnom, neprirodnom (potprirodnom) i natprirodnom. Ta stanja se drugačije nazivaju: duševno, telesno i duhovno. Još drugačije: pristrasno, strasno, bestrasno.
Neprirodan, telesan i strastan je onaj ko u potpunosti služi prolaznom svetu, makar se i ne predavao grubim porocima Prirodan, duševan i pristrasan je onaj ko živi radi večnosti, tvori dobrodetelji i bori se protiv strasti, ali još nije dobio slobodu i ne vidi jasno ni sebe, ni bližnje, nego samo nagađa i napipava kao slep. Natprirodan, duhovan i bestrasan je onaj koga je osenio Duh Sveti, ko, budući ispunjen Njime, deluje i govori pod Njegovim uticajem, uzdiže se iznad strasti, iznad svoje prirode. Takvi su zaista ‐ svetlost svetu i so zemlji. Oni vide sebe, vide i bližnje, a njih može da vidi samo onaj ko je duhovan kao i oni. Duhovan pak sve ispituje, a njega samog niko ne ispituje (1. Kor. 2,15) - kaže Sveto Pismo.
Danas se duhovni ljudi sreću veoma retko. U svome životu ja sam imao sreću da naiđem na jednog takvog ‐ koji sve do danas stranstvuje zemljom starca od oko 70 godina, seljaka, polupismenog; živeo je na mnogim mestima po Rusiji i na Svetoj Gori; govorio mi je da je i on sreo samo jednoga.
Kako u ovom slučaju tako i u drugim, drži se terminologije [= odrednica] Svetih Otaca, koja će odgovarati tvome praktičnom životu i koja često nije u skladu sa terminologijom novijih teoretičara. Oprosti što ću te teoretičare nazvati ‐ mrtvacima! Neka ti mrtvaci sahranjuju svoje mrtve, to jest one koji hoće da slušaju Reč Božiju kako bi se naslađivali krasnorečivošću, uzburkavanjem krvi, igrom uma, a ne da bi «tvorili Reč». Poslednjima je potrebno da kažu: ʺBilo nam je zadovoljstvo da vas slušamo i provedemo vreme sa vamaʺ, a prvima je potrebno da svet o njima priča: ʺAh! Kako umno i divno govore!ʺ.
Neka te ne zavedu ni prirodni um, ni krasnorečivost! Sve je to prašina. Toj krasnorečivosti i tome umu rečeno je: Zemlja si! Uostalom, ja znam da ti, pošto si okusio život, ne možeš da se zadovoljiš mrtvim! Lepo je rekao sveti Simeon Novi Bogoslov: ʺOne koji se pretvaraju da su puni vrlina, i u koži ovčijoj spolja predstavljaju jedno, a drugo su po unutrašnjem čoveku, ispunjeni svakom nepravdom, ispunjeni zavišću, gordeljivošću i zlosmradijem strasti ‐ njih veoma mnogi kao bestrasne i svete poštuju, pošto imaju neočišćeno duhovno oko i ne mogu da ih poznaju po plodovima njihovim; one pak koji žive u pobožnosti, dobrodetelji, prostoti srca i zaista su sveti, kao sasvim obične ljude ne primećuju, preziru i smatraju ni za šta. Takvi pričljivog i sujetnog uzimaju kao mudrog i čak duhovnog, dok onoga ko objavljuje Duhom Svetim, ti ljudi, bolesni od đavolje gordosti, odbacuju kao nadobudnog i gordog, a njegove reči ih više užasavaju nego što im prijajuʺ.
Isto tako, «duhovnim» u pravom smislu te reči mogu da budu nazvane samo one knjige koje su napisane pod uticajem Duha Svetoga.
Ne povodi se za opštim tokom, nego idi uskom stazom za Svetim Ocima.ПРЕУЗЕО СА:
http://www.bastabalkana.com/2012/09/sta-je-duhovnost-i-ko-je-duhovan-covek-a-sta-su-zablude-nazovi-duhovnosti-novog-doba/
ДРУГИ ТЕКСТ је од 02.09.2012. године и ПОТИЧЕ ИЗ ТРАДИЦИЈЕ ЗАПАДНЕ АПОСТОЛСКЕ ЦРКВЕ И ОН ГЛАСИ:
Kardinal
Karlo Martini: Objavite tek po mojoj smrti
Intervju koji je uzdrmao katoličku crkvu
Katolička crkva zaostaje 200
godina. Ona je ostarila. Njene su crkve velike i prazne, njena birokratija
prevelika. Njeni su obredi pompezni, baš kao i njene mantije i njene reči, ali
one ne znače ništa. Crkva mora da se menja, počev od pape, pa naniže.
Ove opominjuće reči izrekao
je, gotovo na samrtnoj postelji, bivši nadbiskup Milana i bivši kandidat za
papu, kardinal Karlo Marija Martini. Martini je preminuo prekjuče od posledica
Parkinsonove bolesti, a njegova poslednja želja bila je da "Korijere dela
sera", dan posle njegove smrti, objavi intervju koji im je dao pre oko dve
nedelje. Njegove
reči - utoliko značajnije i više opominjuće jer se radi o čoveku koji je bio voljeniji
čak i od pape, a u Italiji imao nepodeljeno poštovanje - dosad su najveći šamar
u lice papi, ali i čitavom crkvenom establišmentu. U potresnom govoru koji je
postao glavna tema u katoličkom svetu, ali i mimo njega, kardinal je izrekao
sve što mu je bilo na duši sve ove godine.
- Mi nismo išli u korak sa vremenom. Nismo
priznavali greške. Vreme je da to uradimo, vreme je za radikalnu promenu -
kazao je kardinal Martini, i dodao:
- Pedofilski skandal nas obavezuje da krenemo
na put transformacije. -
Martini je poznat i po tome što se zalagao da
se dozvoli upotreba kondoma u određenim slučajevima, a sada je, pre poslednjeg
koraka, otišao i stepenicu dalje, rekavši da crkva mora da se otvori novim
porodicama koje nastaju ili da rizikuje da zauvek izgubi svoje stado.
- Ženu, recimo, ostavi suprug, a ona nađe
novog prijatelja da se brine o njoj, da zajedno brinu o njenoj deci. Ta druga
ljubav bude uspešna. Ako diskriminišemo ovu novu porodicu, neće samo majka biti
odsečena, već će patiti i deca - rekao je Martini. - Tako gubimo buduće
generacije, zbog čvrstog stava Vatikana da je razvod greh - dodao je on.
Martini je oduvek smatran nekom vrstom
liberalnog glasa crkve, uprkos tome što je vodio najveću biskupiju u Katoličkoj
crkvi. Bio je gotovo viđen da postane novi papa, ali je 2002. godine obznanio
da boluje od retkog oblika Parkinsonove bolesti i povukao se u penziju. Umesto
njega, za naslednika pape Jovana Pavla II izabran je 2005. godine papa Benedikt
XVI i za kratko vreme postao pravi heroj katoličkih konzervativaca, koji ga,
zbog nepokolebljivog stava prema teološkim pitanjima, nazivaju "božjim
rotvajlerom".
Utoliko je značajnija i poslednja poruka
koju je Martini uputio papi Benediktu XVI:
- Zašto se ne menjamo? Zašto ne menjamo crkvu?
Čega se vi to plašite? -
Koliko je Martini bio uvažavan, pokazuje i
mnoštvo ljudi ispred milanske katedrale. Na hiljade vernika došlo je da se
pozdravi od voljenog kardinala, koji će biti sahranjen danas. Glavno pitanje
koje muči sve u Vatikanu je da li će se na sahrani pojaviti i papa, kao i šta
će njegovo moguće prisustvo značiti.
Da li će papa dozvoliti da se crkva pocepa na
"progresivne" i "tradicionaliste", ili će uspeti da povrati
kakvo-takvo jedinstvo katoličkog sveta? On dosad nije pokazivao preveliku želju
da nagrađuje kardinale i biskupe koji bi se drznuli da dovedu u pitanje
tradicionalnu doktrinu, ali će možda, makar iz "marketinških"
razloga, odati poslednju poštu čoveku čiji je poslednji intervju uzdrmao
temelje zapadnog hrišćanstva.
ПРЕУЗЕО СА:http://www.trojka.rs/beli-svet/37017-kardinal-karlo-martini-objavite-tek-po-mojoj-smrti.html
ЗАКЉУЧАК
Као млади хришћанин за време комунистичке диктатуре 1963. године
чуо сам у Источној православној Цркви да постоји Мелхиседеково свештенство. То
су ми говорили СрБски Богомољци. Оба горе цитирана текста говоре о
''типикарима'', фарисејима, квази-рабинату унутар Источне и Западне
Цркве.....Даље остављам на размишљање вернима о свим овим проблемима, а
евидентно нам се намећу ти проблеми. Све гори, ''Небо'' се не може ''поздравити
са земљом'' јер нема КИШЕ као посредника. Кише нема зато што .......
С поштовањем, свако добро и здрави били!
Београд 07.09.2012. године
Блогер,
Зоран Михаилов
Писковић-
Београдски
0 коментара:
Постави коментар