Најновији чланци на покретној траци:

уторак, 6. децембар 2016.

Razgovori u kancelariji, puštanje muzike i glasni telefonski razgovori remete kvalitetan rad na poslu













SA  
to-nam-smetaju-razgovori-u-kancelariji/ prenosimo naučni dokaz o pravom mučenju radnika od strane neradnika u kancelarijama:
preuzimamo sledeći zanimljiv tekst:

Зашто нам сметају разговори у канцеларији?

Јапански научници потврдили су оно што су многи већ претпостављали. Разговори колега у канцеларији, више него нека друга бука, практично уништавају нашу концентрацију што доводи до лошијих резултата на послу.

Многи то познају из сопственог искуства: баш кад желе да се концентришу на свој посао, за суседним столом двоје колега расправља о некој актуелној теми, а трећи гласно телефонира с важним клијентом.
Да ли сам ја крив што се у таквој ситуацији не могу да се концентришем на свој посао? Нисам. То потврђује и једно истраживање спроведено у Јапану. Околна бука отежава концентрацију, нарочито ако се ради о разговорима који су повезани с послом. Екипа научника с Такахиром Тамасуеом на челу, истраживала је на универзитету Јамагучи могућности концентрације особа које су радиле на рачунару, али уз буку.
Некада је та бука била слична говору, али без значења, а некада су буку правили прави разговори. Испитаници су давали много лошије резултате у свом раду ако је бука била од правих разговора, него ако се радило о бесмисленој буци. Тамесуе је резултате свог истраживања представио ових дана на састанку Акустичног друштва САД у Хонолулуу на Хавајима.
Промена можданих таласа
„Разговори у окружењу често ометају рад у канцеларијама у којима ради више особа“, каже Тамесуе. Његово истраживање показује да концентрацију не омета само јачина буке, већ и њен садржај. Разговор колега о нечему што има везе с послом, омета концентрацију много више него бука споља, чак и ако је она подједнако гласна. Чак и рад у кафићу у којем људи гласно разговарају о свему и свачему, може да буде продуктивнији од рада у канцеларији са десетак или више запослених.
Тамесуе и његове колеге мерили су мождане таласе испитаника уз помоћ електро-енцефалограма (ЕЕГ) док су проверавали њихову концентрацију на рад за рачунаром. Два сигнала на ЕЕГ који представљају реакцију мозга на надражај и селективну концентрацију испитаника, били су много слабији ако су испитаници током рада морали да слушају разговоре у свом окружењу. Научници сматрају да то показује да су тим разговорима били смањени селективна концентрација и способност сећања. Музика је имала исти ефекат као и разговори.

Грип и стрес за све
Како би подстакли комуникацију и сарадњу међу радницима, послодавци данас све чешће преуређују „старомодне“ канцеларије у којима седе једна или две особе, у велике просторе за десет или више људи. Али научници су већ више пута утврдили да велике канцеларије носе са собом и проблем. „То су најидеалнија места за ометање људи на послу“, написао је недавно пословни саветник Мартин Верле за немачки недељник Шпигел. „Велике канцеларије утичу на продуктивност људи као мравојед на мравињак.“
Психолог Гери Еванс и његове колеге са универзитета Корнел у Итаки, САД, још 2000. су утврдили да људи који раде у великим канцеларијама с више колега суочавају с повећаном концентрацијом адреналина у урину. Они су истовремено били и слабије мотивисани на свом послу. А дански научници су 2011. известили да се људи који раде у великим канцеларијама с много колега, много чешће и разбољевају. Да ли је разлог за то стрес или чињеница да се узрочници болести лакше шире у великим канцеларијама, то није утврђено.
Екипа Винеша Омен са универзитета Квинсленд у Аустралији прегледала је 2008. све постојеће студије о великим канцеларијама и закључила да су радници у њима „суочени са читавим низом проблема као што су: губитак приватне сфере, губитак идентитета, смањење ефикасноти, бројни здравствени проблеми, преоптерећеност надражајима и ниско задовољство на раду“.
Многи људи који раде у великим канцеларијама са много колега око себе већ одавно осећају да у њима не могу тако добро да раде. Студија јапанских научника сада је за то дала и научни доказ.
КОМЕНТАР: Током целог свога радног ангажмана бавио сам се овим питањем. Како се отарасити реметилаца радне атмосвере. Ужасно тешко.
ЈЕДИНО СРЕДСТВО ЈЕ ТО КАДА НАСРТЉИВЦИ ГЛАСНО ПРИЧАЈУ ЈЕСТЕ ДА И ВИ ГЛАСНО ГОВОРИТЕ ТЕКСТ НА КОМЕ РАДИТЕ ДОК ВАС ОНИ РЕМЕТЕ.
ИСТО ТАКО ПОМАЖЕ ДА ЋУТИТЕ И ФОЛИРАТЕ ДА РАДИТЕ, ТАДА НАСРТЉИВЦИМА БИВА ''НЕПРИЈАТНО'' И УБРЗО СЕ ИЗГУБЕ.

ИСТО ТАКО ПОМАЖЕ ДА ДЕМОНСТРАТИВНО ОДМАКНЕТЕ ПИСАНЕ МАТЕРИЈАЛЕ ИСПРЕД ВАС, ШАКАМА ПОКРИЈЕТЕ ЛИЦЕ И САМО ЋУТИТЕ И ЗАПРАВО ЧЕКАТЕ ДА СЕ ЋАСКАЊЕ ЗАВРШИ. ЧЕСТО ''РЕМЕТИЛАЦ'' ЋЕ ВАС ПИТАТИ ''ДА ЛИ ВАМ ЈЕ ДОБРО'', А ВИ ОДГОВОРИТЕ ДА ВАМ ЈЕ ДОБРО, АЛИ САМО РАДИ КОНЦЕТРАЦИЈЕ ''УТОНУЛИ СТЕ У ДРЕМЕЖ'' ДА БИ СТЕ ''РЕМЕТИОЦА ПАЖЉИВО СЛУШАЛИ'', ОДНОСНО ДА ЧЕКАТЕ ПОВРАТАК СИТУАЦИЈЕ КАКВА ЈЕ БИЛА ПРЕ ДОЛАСКА ''НЕПОЖЕЉНОГ'' ЧОВЕКА.  

КАДА КОЛЕГА ПУСТИ РАДИО ОДМАХ И ВИ ПУСТИТЕ ТАКОЂЕ СВОЈУ МУЗИКУ И ТО ГЛАСНИЈЕ ОД КОЛЕГИНЕ, КАДА ЋЕ ВАС ТАДА ПИТАТИ НАСРТЉИВАЦ ЗАШТО ТО ЧИНИТЕ И ВИ МУ САМО ОДГОВОРИТЕ ДА ВАС ВАША МУЗИКА ВИШЕ ИНСПИРИШЕ...

ТЕЛЕФОНСКО ''ЖВАКАЊЕ'' ТЕШКО МОЖЕТЕ ОТКЛОНИТИ ЈЕР СЕ ТАДА КОЛЕГИНИЦА-КОЛЕГА ТОЛИКО ИЗГУБЕ У ТИМ ЋАСКАЊИМА ДА И НЕ ПРИМЕЋИЈУ ДА АРЧЕ ПОСЛОДАВЧЕВУ НАЈАМНИНУ КОЈУ ИМ ДАЈЕ ЗА РАД, А НЕ ЗА ЋАСКАЊЕ И ПО ДВА САТА СА ''Н.Н'' ЛИЦИМА.

ПРИЗНАЈЕМ ОВО СУ МУКЕ РАДНИКА КОЈИ ХОЋЕ САВЕСНО ДА РАДЕ И КОЈЕ НА ГОРЕ ОПИСАНИ НАЧИН ДРАСТИЧНО РЕМЕТЕ НЕРАДНИЦИ И ОСТАЛИ ТАЛОГ ПРОПАЛОГ РАДНИШТВА.

ПОСТОЈЕ И ДРУГЕ МЕТОДЕ, АЛИ ЊИХ ЋУ ОПИСВАТИ ПУТЕМ МЕЈЛА НА ЗАГТЕВ ЧИТАЛИШТА ОВОГА БЛОГА.....
KONTAKT MEJL ZPISKOVIC@GMAIL.COM

0 коментара:

Постави коментар