POD SJAJEM ZVEZDA 740 2.05 2017.

Suzbijanje sive ekonomije

Sa prijavite_onoga_ko_ugroavava prava_po_osnovu_rada

prenosimo sjajan članak:

Пријавите онога ко угрожава ваша права по основу рада

Београд | Вест, датум објаве: 22. март 2017.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић и директор Инспектората за рад Бојан Јоцић данас су у београдској филијали НСЗ потписали Споразум о пословној сарадњи две институције, у присуству министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александра Вулина и председника Управног одбора НСЗ Дарија Мачкића.

Имајући у виду да је смањење обима сиве економије означено као један од стратешких приоритета државе, Влада Србије прогласила је 2017. Годином борбе против сиве економије. У овој години пажња владе ће бити посвећена реализацији свих приоритетних мера Националног програма за сузбијање сиве економије, односно успостављању ефикаснијег надзора над токовима сиве економије применом интегрисаног система анализе ризика и јачању капацитета инспекцијских органа.
- Сваки појединац који ради непријављен, нажалост једе сопствену будућност, јер губи могућност да време проведено на раду икада више упише и валоризује, и за њега оствари пензијско, инвалидско и социјално право. Да би се променила таква судбина појединца потребно је променити укупни привредни амбијент, а да би се он променио мора се сузбити сива економија која прекршиоцима закона обезбеђује јефтинији производ, односно нелојалну конкуренцију. На нама је да учинимо све што је могуће да сиву економију сведемо на најмању могућу меру, и да самим тим будемо атрактивни за инвеститоре који ће знати да ће, уколико раде по закону, бити заштићени и конкурентни на тржишту - поручио је министар Вулин.
Према његовим речима, докле год је неповољна ситуација на тржишту рада, на коме имамо већи број незапослених од понуде посла, увек ће бити и сиве економије, односно људи који пристају да раде на црно, јер немају другог избора. Он је позвао раднике у Србији да се обрате Инспекцији рада чим примете да било ко покушава да угрози њихова законом гарантована права.  
- Сви индикатори на тржишту рада већ више од годину дана бележе позитивне тенденције, па тако и стопа неформалне запослености која сада износи 20,9%. Ипак, то и даље представља озбиљан проблем за нашу привреду и друштво у целини. Од Инспекције рада ми смо и до сада добијали податке о лицима затеченим да раде без уговора, и такве смо брисали из евиденције незапослених, због чега су губили одређена права, па и право на новчану накнаду за случај незапослености. Захваљујући проверама на терену, у прошлој години смо избрисали са наше евиденције око 140 лица затечених у раду на црно - рекао је Мартиновић и додао да ће овај споразум омогућити и контролу образаца који се подносе приликом пријаве и одјаве радника на обавезно социјално осигурање, јер велики број лица, због погрешног дефинисања разлога престанка радног односа од стране послодавца, не може да оствари право на новчану накнаду.       
Јачање инспекцијског надзора и доследна примена прописа међу најважнијим су факторима у борби против нелегалних токова у економији. Инспекција рада је у протеклој години затекла 19.472 лица у раду на црно, а у наредна три дана након контрола у радни однос је пријављено 17.589 лица. Инспекција рада је у прошлој години открила и 813 нерегистрованих привредних субјеката.    
- Овај споразум је, са једне стране, окренут заштити права радника, а са друге сузбијању нелојалне конкуренције. Пуно смо радили на побољшању ефикасности рада Инспекције, што је резултовало повећањем откривених случајева рада на црно у прва два месеца ове године за 6 посто, у односу на исти период прошле године, а такође је повећан и број пријава у радни однос. Инспекција сада поседује и посебне уређаје са којима на лицу места можемо утврдити да ли је радник пријављен. Нелегални рад највише је присутан у сектору грађевине, угоститељства и у домену прехрамбених производа, али наше искуство говори да су такве појаве генерално присутне у свим делатностима - објаснио је Јоцић.
Циљ потписивања споразума је да се заједничким активностима и разменом информација из делатности две институције утиче на сузбијање сиве економије. Информисањем послодаваца и лица о обавези благовременог подношења пријаве на обавезно социјално осигурање, закључивања уговора о раду у складу са законом и размене информација о корисницима средстава НСЗ, допринесе сузбијању рада на црно.

U borbi za prava radnika, protivnik neuporedivo jači

...u sindikalnoj borbi za prava radnika nema boljitka i sindikati sa mnogo samokritike moraju da govore...

Ranka Savić napominje u donjem videu pored ostalog i sledeće: ''RADNO MESTO JE NESIGURNO, ISTO SE GUBI JEDNIM MRKIM POGLEDOM, BEZ IKAKVOG OBJAŠNJENJA, A TO JE SVE NOVI ZAKON O RADU OMOGUĆIO DA TO BUDE TAKO!''

Prvi maj u Beogradu 2017

VREME će pokazati rezultat ove veličanstvene manifestacije tim pre što mnoge sindikalne asocijacije tvrde da se prvomajskim mitingovanjem ništa bitnije ne postiže!

Nekoliko hiljada sindikalaca ispred Vlade Srbije ponovilo zahteve (FOTO)

Nekoliko hiljada sindikalaca ispred Vlade Srbije ponovilo zahteve (FOTO)

Finansijski sektor je među deset najplaćenijih zanimanja u Srbiji

Sa Ovo-je-top-10-najplacenijih-zanimanja-u-Srbiji

prenosimo sledeći informaciju:

Ovo je top 10 najplaćenijih zanimanja u Srbiji

1. Poslovi u oblasti IT-ja

Generalno su dobro plaćeni, a najplaćeniji su oni koji se u tom sektoru bave računarskim programiranjem i konsultantskim delatnostima. U martu ove godine na tim pozicijama prosečna neto zarada (zarada koja leže na račun, ne računajući poreze i doprinose) je iznosila čak 176.335 dinara, što je oko 3,7 odsto više od republičkog proseka.
Zanimanja: Programer (različiti programski jezici), IT menadžer, team lider, CTO (glavni tehnički direktor)

2. Vazdušni saobraćaj

Prema podacima RZS, u tom sektoru u martu su prosečna primanja iznosila 162.468 dinara.
Zanimanja: Pilot, stjuard/stjuardesa, avio-tehničar

3. Organizovanje i sprovođenje reklamnih kampanja

Tako je u oblasti reklamiranja i istraživanja tržišta zabeležna prosečna zarada od 131.447 dinara.
Zanimanja: marketing meadžer, account menadžer, media buyer, digital marketing menadžer

4. Naučni sektor

Zvanična statistika kaže da plata u proseku u upravljačkoj delatnosti i savetovanju (oblast stručne, naučne i tehničke delatnosti) iznosi 127.618 dinara.
Zanimanja: Diplomirani inženjer, naučni saradnik, menadžer

5. Duvanska industrija

Prema podacima RZS, oni koji su zaposleni u sektoru proizvodnje duvanskih proizvoda u proseku zarađuju 126.940 dinara.

6. Oblast rudarstva - bez rudara

Oni koji se bave uslužnom delatnosti u rudarstvu (usluge kod istraživanja mineralnih sirovina od prospekcije do detaljnih istraživanja ležišta i slično) u martu su primili prosečnu platu u iznosu od 113.592 dinara.

7. Nafta i prirodni gas

Prema zvaničnim podacima, u toj delatnosti u proseku se zarađuje 102.259 dinara.

8. Finansijski sektor 

Najviše se zarađuje u oblasti finansijskih usluga (osim osiguranja i penzionih fondova), odnosno najveće plate imaju oni koji se bave pribavljanjem i redistribucijom finansijskih sredstava i oni su u martu primili u proseku 100.892 dinara.
Zanimanja: finansijski savetnik, finansijski analitičar, matematičar, statističar

9. Sektor proizvodnje koksa i derivata nafte

Oni koji se bave preradom nafte i sirovog uglja.

10. Programske aktivnosti i emitovanje

Oni koji su angažovani na radijskom i televizijskom zabavnom programu i vestima, prema RZS, imaju prosečne plate oko 96.351 dinara.
Zanimanja: Producent, urednik, novinar, realizator

Oni najmanje zarađuju

Od januara ove godine minimalna mesečna zarada u Srbiji iznosi 22.620 dinara.
Ipak, poznato je da je isplaćivanje plata ispod propisanog minimuma kod nas neretka pojava.
To je donekle potvrdila i zvanična statistika, po kojoj zaposleni u delatnosti putničkih agencija, tur-operatora i rezevracije u proseku su u martu zaradili 21.746 dinara, što znači da je mnogima u tom sektoru plata ispod zakonom određenog minimalca.
Najniže zarade u martu su primili radnici u kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj produkciji (23.686 dinara), oni koji su angažovani na iznajmljivanju i lizingu (23.693 dinara) i na popravci računara i drugih predmeta.
Niske plate imaju zaposleni u sektoru prerade drveta i prozvodnje od drveta, osim nameštaja (27.118 dinara) i oblasti proizvodnje kože i i predmeta od kože (30.520 dinara).