Најновији чланци на покретној траци:

недеља, 19. јул 2015.

Ikona i komunikacija














Ikona i komunikacija 


Са изванредног Блога znacaj-molitve-u-nasem-zivotu преносимо сјајан текст који се не може коментарисати јер се ради о излагању иконописца. Потребно је ово излагање стално читати не би ли се подсећали на тајанство ПРВОЛИКА -ЛИКА НА МАТЕРИЈИ, ОД-РАЗА, С-ЛИК-А.......и стварности простора Светих Храмова и Домаћих Цркви.........

Духовно се говори о различитим Службама Богу....... са сећањем да се у самим Свештеним Требницима и Молитвеницима наводе специјалне молбе упућене појединим Светима за неке конкретне прозбе........с напоменом да је закључак ауторке апсолутно истинит.

Био сам у дилеми да ли да овај текст уопште да цитирам односно прокоментаришем, али Небески Апостол Свети Павле у Римљанима глава 10. храбри све хришћане да сведоче истину свуда, свагда и стално, јер :

14 А како ће призвати онога у кога не верују? Како ће веровати у онога
за кога нису чули? Како ће чути без проповедника?  15 А како ће
проповедати ако нису послани? Као што стоји написано: "Како су миле
ноге оних који јављају добро!"  16 Али (,дакако,) не послушаше сви
еванђеља: јер (већ) Исаија говори: "Господе, ко верова нашој
проповеди?"  17 Дакле, вера бива од проповеди, а проповед заповешћу
Христовом.
18 Него питам: Зар нису чули? Та "по свој земљи отиде глас њихов и до
крајева света речи њихове".
19 Него питам: Зар није разумео Израиљ? Први Мојсије говори: "Ја ћу вас
раздражити ненародом, народом неразумним расрдићу вас".  20 А Исаија
слободно говори: "Нађоше ме који ме не тражише, јавих се онима који не
питаху за ме".  21 А Израиљу говори: "Ваздан пружах руке своје народу
непослушну и непокорну". 
Сам текст који нам помаже да схватимо значај иконе гласи:

Значај молитве у нашем животу

субота, 28. март 2015.

По вери твојој нека ти буде

Пише Александра Јеротијевић, иконописац 
Кад се поклањамо икони, не поклањамо се материјалу и бојама, већ ономе ко је насликан на њој. Јер, част иконе прелази на прволик (прототип). У супротном то ће бити обична слика, ако поштовање не прелази на прволик.
Како каже Јован Дамаскин:" Не поклањамо се материји,већ самоме Творцу који је постао материја ради нас и нашег спасења, који је благоизволео пребивати у њој, и на тај начин омогућио наше спасење".
Али материја није нешто што треба презирати, јер је и она сама акт  божанског стварања и од онога часа кад је постала "смештилиште несместивога", она постаје достојна славе и поштовања.
Основа иконе је Оваплоћење Божије, јер да Бог није постао човек, да се није јавио у лику Исуса Христа, ми не бисмо могли да га сликамо. Управо зато је било забрањено сликање лика Божијег  до самог силаска Бога на земљу.
Светитељи су у Будућности, наравно не у потпуности, већ зато што су у сећању Божијем, које није само на психолошком нивоу као наше, већ и на нивоу егзистенције. Кад се Бог сећа нас, онда постојимо. Ми тежимо да наше сећање буде слично Божијем, па зато помињемо имена на Литургији. Сви хришћани који умру за нас су Светитељи, јер се налазе у сећању Божијем, а тамо су јер их ми помињемо на литургији.
Најстарија пракса нашег односа према Светитељима је управо да се ми сећамо њих. Касније је дошло до тога да се ми молимо њима, али у том смислу да желимо заједницу са њима, јер ако је Бог са њима, а ми са њима, онда ће Бог бити и са нама, а чуда су доказ да су они у будућности и да за њих већ сада важе закони Васкрсења, кад ће слепи прогледати, болесни оздравити ...
И данас, у XXI веку смо сведоци чуда Светитеља који су живели у првим вековима. Сликала сам икону Св. Григорија Неокесаријског, клијенту коме је читање акатиста помогло да изађе из тешке финансијске ситуације.
                                  Икона Св. Григорија Неокесаријског, рад Александре                                               Јеротијевић
Годинама упознајем људе који су добили пород, да ли читањем акатиста Јоакиму и Ани, или уз помоћ Свете лозе са Хиландара или пак молитвом у манастиру Копорин. Такође сам сведок чуда која се дешавају над моштима Св. Кирила у српском манастиру Бездин у Румунији. И још много тога.
                                      мошти Св. Кирила бездинског
У нашем народу још има " магијског" веровања у то да неки светац лечи главобољу, неки костобољу, неки помаже у налажењу стана... Све је то Господ и Његово Дело и доказ онога што Он каже у Новом Завету:" По вери твојој нека ти буде".
А сви иконописци су позвани и призвани да буду сведоци и сарадници Божији у свету.
И завршила бих цитатом старца Порфирија, новоканонизованог Светитеља : Господ нам поручује:" Ви сте пријатељи моји" (ЈВН. 15:14) и не желим другачије да ме посматрате; не желим да ме гледате само као Бога, као Логоса Божијег, као једну ипостас Свете Тројице. Желим да ме гледате као неког свог , као пријатеља; желим да ме пригрлите, да ме као свог пријатеља осетите у својој души-Мене, који сам истински Извор Живота.

Блогер
Зоран Михаило Писковић
Недеља 19.07.2015. година
Патријаршиjско-Царски Београд

0 коментара:

Постави коментар