Beograd | 21.12.2011.
Poštovane koleginice i kolege,
Želimo da vam ukažemo na to kakav je i šta menadžment PU, predvođen direktorom Dragutinom Radosavljevićem, čini da zaposleni u PU što lakše prebrode ekonomsku oluju koja je zadesila čitavu Evropu, samim tim i Srbiju.Zaposleni u PU imaju veliku sreću što su u ministarstvu finansija, na mestu državnog sekretara koji se bavi problematikom PU i na mestu direktora PU dva čoveka koji ovu našu službu vode u pravcu prosperiteta a njihovim nesebičnim požrtvovanjem kao državni organ smo već ušli u EU uz minimalne gubitke u ljudstvu. Ali, šalu na stranu, realnost je sasvim suprotna, na šta ukazuje i projekcija Budžeta za 2012.godinu, koju je Vlada Srbije usvojila i prosledila Parlamentu na razmatranje i donošenje, kojim je predviđeno smanjenje iznosa za plate zaposlenih u PU u iznosu od milijardu i kusur dinara, što znači, prevedeno na srpski, smanjenje broja zaposlenih u ovom državnom organu za približno 1200 ljudi ili izraženo u procentima oko 20%. Dakle, oni zaposleni koji prežive taj mučki, u tajnosti, planiran vizionarski poduhvat ove dvojice prethodno pomenutih pričaće budućim pokolenjima o tome kako su bili srećni što su živeli i radili u “njihovo vreme”. A njihovo je vreme novac, nemaju ga oni za bacanje i rasipanje, zato i ne žele da ga troše na razgovore i konsultacije sa reprezentativnim sindikatom o bilo kom pitanju, a naročito kada je način trošenja i raspolaganja novcem svih poreskih obveznika u pitanju.Ovo nije dezinformacija, niti pokušaj sindikata da plaši zaposlene, već realnost koju pomenuti dvojac (sa kormilarom) dugo već planira i koja će nas zadesiti veoma brzo. Dakle, najava da će se tako nešto desiti je Budžet za 2012.god, gde se uporednim analizama sa Budžetima za 2010. i 2011.godinu može zaključiti da je za plate zaposlenih predviđeno milijardu dinara manje, kao i da za nagrade nije predviđen ni jedan jedini dinar. A šta je sa ostalim državnim organima, naročito onim koji resorno pripadaju Ministarstvu finansija, kako su oni prošli u raspodeli budžetskih sredstava za 2012. godinu – odgovor je isti kao i svih prethodnih godina, PO OBIČAJU BOLJE! Uostalom, iz priloženih podataka procenite sami kako je i na koji način država planirala da plati zaposlenima za uloženi rad, u različitim državnim organima u okviru istog ministarstva.
Više je nego očigledna ZLA NAMERA ne samo direktora PU i Državnog sekretara M.Đidića, već i njihovih pokrovitelja iz kancelarije MMF u Srbiji, koji uporno guraju projekat modernizacije PU, po cenu otpuštanja radnika, bez ikakvog socijalnog programa i konsultacija sa Sindikatom. Pošto je socijalni dijalog u Srbiji ionako mrtav, Vlada i MMF koriste trenutak i pokušavaju da nametnu “reformu” koja njima odgovara, a istovremeno beže od reforme fiskalnog sistema kao i reforme čitavog javnog sektora u Srbiji. Paralelno sa tim, u pojedinim ministarstvima imamo i uvećanje administracije, za ukupno 2500 radnika, od toga najviše u policiji. A za sve njih novac treba svojim radom da obezbede poreznici Srbije – kakav paradoks i bezobrazluk državnih zvaničnika – jednom rečju, vređanje inteligencije poreznika Srbije. Zato i ne čudi što je u krojenju ovakvog budžeta jednu od glavnih rola odigrao PRVI POREZNIK SRBIJE,čovek koji puno obećava i na kraju ne ispuni, koji potpisuje sporazume i protokole sa sindikatom ali ih se ne pridržava – jednom rečiju, silan, moćan i moralan, nije valjda dužan da nam u sindikatu polaže račune o svom ponašanju i efektima svoga rada. Ali koji istovremeno zna da prepozna i vrednuje svojih par eksperata-saradnika, koji su prethodnih godina zapostavili I sopstvene porodice zbog prisustvovanja seminarima po inostranstvu (bilo je tu raznih destinacija, od Evrope do Kine)a sve zarad zaposlenih koji su I dalje nezahvalni . Tamo su po belom svetu veoma brzo i svašta naučili a najviše o E-upravi, koja kod nas “samo što nije”.Koliko menadžment brine o zaposlenima i o državi istovremeno nabrojaćemo u, za sada, samo nekim primerima.JUBILARNE NAGRADE - Pitate se zašto još uvek nisu isplaćene. Nisu isplaćene jer je menadžment jednog RC (Kragujevac, da se ne lažemo) čvrsto stao u odbranu države i njene ionako tanke kase.Kao ljudi od struke, čelnici tog centra su osujetili zaveru zaposlenih koji su hteli da izjednače kategorije rad na ”određeno” i “neodređeno” vreme i tako oštete državni budžet. Međutim neki su uticali da se te dve kategorije podvedu pod isto.Koliko oni prate i poštuju zakon otišli su toliko daleko da bi im pozavideo I sam zaštitnik građana na njihovoj privrženosti pravima dece. Za razliku od drugih RC oni su prolongirali isplatu poklon paketića za novu godinu da bi osujetili zle namere roditelja da taj dečiji novac potroše za novogodišnje aranžmane na Kopaoniku i Zlatiboru. Babin Zub da i ne pominjemo! Sami zaključite koliko su ti ljudi stručni i predani radu za ovu državu.Naravoučenije - ne dao Bog ni jednom državnom organu ovakve stručnjake.Poštovani poreznici, ko će biti među tih, otprilike, 1200 viška zaposlenih se, za sada, nezna. To još uvek niko nije glasno izgovorio. Ko je malodušan neka čeka šta će ga zadesiti. Primer bahatosti poslodavca je upravo budžet za 2012.godinu, pri čijoj izradi reprezentativni sindikat nije konsultovan iako je poslodavac prema zakonu bio u obavezi da da na mišljenje.Moralna nedoslednost državnog sekretara i direktora PU se ogleda u tome da su prošle godine potpisali protokol sa sindikatom koji nisu ispoštovali. Njihovom voljom, izvisili smo i za Pravilnik o platama i za Pravilnik o nagrađivanju zaposlenih. Međutim kao dva vrhunska pravnika, nije im smetalo da sebi daju za pravo i uzrupiraju sudsku vlast, poništavajući sudsku presudu povlačenjem pečata pravosnažnosti sa iste. Naravno da u tom “poslu koji se morao odraditi” nisu bili sami, imali su logističku i svaku drugu podršku i nekih drugih resora i službi. Target hit, mission accomplished (meta pogođena, misija ostvarena).Kao sindikat nećemo da se bavimo politikom ali ćemo zahtevati od partije (Demokratska stranka) kojoj obojica pripadaju objašnjenje za postupke svojih kadrova koji, kao deo izvršne vlasti uzrupiraju sudsku praksu i, kao moralni čin, podnošenje neopozive ostavke na svoje funkcije, na koje su, u ostalom, i došli političkom podobnošću a ne stručnošću i znanjem. A posledica njihovog stručnog rada je da se PU trenutno nalazi na najnižem nivou od svog osnivanja u ovakvom obliku 1992. godine.U prilogu pročitajte samo neka od obećanja koja su davali u prethodne tri godine o savremenom načinu poslovanja i kako je prvi čovek PU, još u svom detinjstvu, znao da će jednog dana biti prvi poreznik Srbije.
E-KAPIJA, 24. 06. 2009.
Račun, molim
Radosavljvić iz toga perioda prepričava interesantnu anegdotu, kada je još kao osmogodišnjak brinuo o ispostavljanju računa, čime se, kaže kroz smeh, danas bavi na najvišem državnom nivou.
- Baka me je često slala u seosku prodavnicu udaljenu tri kilometra od naše kuće, koja se nalazila u mestu Vrbava, na regionalnom putu Kragujevac-Gornji Milanovac. Tamo sam, po bakinom spisku nabavljao namirnice za domaćinstvo. Sećam se da je jednom prodavac morao da isprazni celu torbu kako bi popisao sve artikle i njihove cene, jer sam ja zahtevao račun. Morao sam da imam sve crno na belo.
Porez na dodatnu funkciju
- Trenutna funkcija je nesumljivo najodgovonija do sada. Posebno u zemlji u kojoj Poreska uprava puni 3/4 budžeta, a svet prolazi kroz ekonomsku krizu. Cilj koji sam postavio za ovu godinu je da završimo registar poreskih obveznika, kako bi Srbija konačno, na jednom cd-u, imala sve poreske obveznike, kako građane tako i ostale privredne subjekte. Tako ćemo imati realniju sliku o prihodima, i moći ćemo da sa većom preciznošću kreiramo budžet - odlučan je Radosavljević.
Njegovi saradnici kažu da je i istrajan, temeljit i precizan u radu, profesionalan, ali ne i hladan. On odgovara da ima maksimalnu podršku svojih osam pomoćnika, koordinatora i zamenika, koliko ih je trenutno u najužem timu.
- Nikada svoje zaposlene nisam pitalo da li su, i kako politički opredeljeni. Cenim ih na osnovu stručnosti i iskustva, a ne partijske knjižice, to mogu da rade posle 16.30h. Meni je važno da rezultati budu ostvarivi, da postignemo naplatu i smanijimo poresku evaziju.
Državu doživljava kao veliku porodicu, koja će, nada se, podići na društvenoj lestvici. Za svoju priznaje da trenutno nema vremena kao ranije, ali se ipak svaki dan posle posla vrati u svoj dom u Kragujevcu. Na putu do posla u Beogradu društvo mu pravi mlađi brat, inače pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
- Ne bih voleo da budem vikend tata, a i "ovo moje" je prolazno.
Istinomer, 26.08.2011.
