ЧЛАНСТВУ И СИМПАТИЗЕРИМА НАСЛОВНОГ ПОВЕРЕНИШТВА У ПРЕРЕГИСТРАЦИЈИ |
Предмет: Обавештење о битноj информацији |
Поштоване колеге и колегинице Пореске управе,
Данас 17.12.2011. године Вас неколико, ме је звало и питало ме је шта се то конкретно дешава у Нашем ПОВЕРЕНИШТВУ.
Овим путем Целу интернет јавност и све запослене у Пореској управи извештавамо о следећем:
Како Вам је познато недавно је био 7 Конгрес УГС ''Независност''. Тада су поред осталог донете неке врло спорне одлике које представљају напад на ''аутономију свих синдикалних организација УГС-а које делују унутар државних органа''.
Тако на
читамо следеће:
'' Dan i vreme održavanja VII Kongresa UGS "Nezavisnost", 11.11.2011. godine, u 11 časova i 11 minuta, nije slučajno odabran. On ima simboličan značaj za promene koje su, kroz novi Statut i Programsku platformu, delegati Kongresa prihvatili, a koje će Sindikat u celini - organi i radna tela UGS i granskih sindikata, povereništva u preduzećima i ustanovama, kao i svaki član Sindikata ''Nezavisnost'', realizovati u praksi. Na taj način, UGS ''Nezavisnost'' treba da, organizaciono, programski i kadrovski ojačaju iznutra, te da izbore adekvatnu, odnosno da učvrste svoju poziciju na domaćoj i međunarodnoj sindikalnoj sceni.''
Након анализе цитираног,
Недвосмислено је да је 7 Конгрес УГС-а мени, теби као и свим пореским и државним службеницима наредио да имамо ''дисциплиновано'' да извршавамо не Вољу Народа у чијој смо служби и КОЈИ НАС ПЛАЋА, већ морамо извршавати вољу Синдикалне централе КОЈУ МИ ПЛАЋАМО?
Када је Синдикат Пореске управе ''Независност'' дана 15.11.2011. године приметио ову амбивалентност и противречност започео је унутарсиндикални дијалог шта треба да радимо. Почела је нагла диференцијација између нас синдикално опредељених у Пореској управи - припадајућих чланова УГС ''Независност''. Зоран Михаилов Писковић је колегама из повереништава УГС-а унутар Пореске управе Србије скренуо пажњу да горе цитирани ставови 7 Конгреса УГС-а су директан напад на аутономију синдиката и СИНДИКАЛИЗМА у државним органима, јер је одредбом члана 68. и 69
POSEBNОG
KOLEKTIVNI UGOVOR ZA DRŽAVNE ORGANE
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 23 od 29. juna 1998, 11/09)
Изричито прописано:
''Zaposleni u organu poslodavca imaju pravo da slobodno obrazuju sindikat, da mu pristupaju, da organizuju njegove organe, utvrđuju i sprovode programe i aktivnosti organizacije sindikata u skladu sa zakonom i ovim aneksom.
Organizacija sindikata u organu poslodavca samostalno donosi svoj statut i pravila i organizuje izbore svojih organa.
Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom organa poslodavca.''
Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom organa poslodavca.''
Дакле по сили горе цитираног Општег акта Синдикати унутар Пореске и Државне управе имају апсолутну слободу у одлучивању и то о свему. Ова слобода је одузета на 7. конгресу УГС-А.
Додуше то је учињено и раније ''спорном'' сменом легалног и легитимног руководства ГСУПИП ''Независност'' али се преко тога прешло ''ћутке ради мира у кући''.
Да скратим, после за Њих ''симболичког '' 11.11.2011. у 11 часова синдикална стварност за нас УГС-овце У ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА постала је драматично другачија. На питање ''Кога више волим: Народ-Послодавца који ме хлебом храни или Отуђени Синдикални врх кога ја плаћам, а он ме за узврат ИГНОРИШЕ, понижава, вређа и омаловажава ?'' самом себи сам одговорио:
НАРОД ВИШЕ ВОЛИМ И СВОГА ПОСЛОДАВЦА.
То питање су себи поставили сви у Пореској управи који су чланови УГС-а. Један део Чланства Централе Пореске управе дана 04.12.2011. године донео је одлуку да се пререгиструје и напусти отуђени УГС и приступи
УЈЕДИЊЕНИМ СИНДИКАТИМА СРБИЈЕ
Дана 05.12.2011. године Зоран Михаилов Писковић је приступио са још неколико пријатеља УЈЕДИЊЕНИМ СИНДИКАТИМА СРБИЈЕ и затражио пријем у ову Истинску Синдикалну Организацију Радничког покрета Србије. Поменута Организација нас је прихватила и признала као СВОЈУ ОСНОВНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ СИНДИКАТА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ ЦЕНТРАЛА БЕОГРАД.
Дана 12.12.2011. године у 12. часова, што је пак за разлику од њих УГС-оваца наш СИМБОЛ извршили смо примопредају ''синдикалних инсигнија''. Зоран Михаилов Писковић је колеги који је остао у УГС-у предао све ''знаке синдикалне моћи и власти'' потом су сачинили записник о тој примопредаји и срдачно су се поздравили.
Потом сам истога дана 12.12.2011. године предао ''Иступницу'' и обавестио сам обрачунску службу Пореске управе Централа да ми не одбијају више од плате чланарину на име УГС-а, јер више нисам њихов члан.
З А К Љ У Ч А К
Ето тако драги моји читаоци и колеге порезници завршио се један Синдикални рад доле потписаног Зорана Михаиловог Писковића у УГС-у. Био сам у тој организацији веома дуго, биран сам на конгресима УГС-а за ПРЕДСЕДНИКА НАДЗОРНОГ ОДБОРА. Они добро знају шта сам за њих радио и то волонтерски и само волонтерски у ''Духу Добровољности, Скромности и Самоодрицања''….
Последњи телефонски разговор као члана УГС-а имао сам дана 12.12.2011. године у 11. часова и то са једном запосленом у УГС-у која је самном тако арогантно и дрско разговарала, да сам после тог разговора себи рекао:'' купи пинкле и бјеж од тих сујеверних милитаната''.
Сама њихова сује-верица у магијски број ''11'' за мене је велика енигма. Колико их ја знам од раније ради се о екстремним агностицима, скептицима и атеистима-екстремним хедонистима који су мене прогонили као истинског сина Монотеизма. Сада 7 конгрес УГС-а тражи од свих Нас да верујемо у некакве ''11-ице'', што ја као Монотеиста и Хришћанин не могу прихватити….
С поштовањем, свако добро и здрави били,
Организатор пререгистрације,
Зоран Михаилов Писковић с.р.
Е Д И Т О Р
УЈЕДИЊЕНИ СИНДИКАТИ СРБИЈЕ-Синдикат Пореске управе Централа -Београд, Ул. Саве Машковића бр 3-5 соба 102 (Скраћено: Синдикат Пореске управе Централа Београд -УСС) је у поступку уписа у ''Регистар синдиката'' код Министарства рада и социјалне политике Републике Србије од 05.12.2011. године. Зоран Михаилов Писковић је организатор пререгистрације поменутог Синдиката- тел. 011/3950619 – факс: 011/3953429 е-мale zoran.piskovic@poreskauprava.gov.rs или zpiskovic@gmail.com
Наш Си./Бр. Сл. Од 17.12.2011. године
-press@poreskauprava.gov.rs
-milan.dumic@poreskauprava.gov.rs
Sindikat Poreske uprave Centrala Beograd-USS organization Zoran Mihailov Pisković: Obaveštava
Сада неколико илустрација о Уједињеним Синдикатима Србије чији смо и ми чланови:
Други с лева је дугогодишњи председник Гранског Синдиката полиције, управе и правосуђа ''Независност'' Славољуб Анђелић који је и створио изворни СИНДИКАЛИЗАМ унутар Државне управе...а сада је у УСС што нас одушевљава!
Ова Господа су прекаљени синдикални борци и исте одавно познајем још из давних млађих дана када смо сви ми били у УГС-у. Тадашњи УГС и садашњи УГС нису исто.....зато смо и напустили странпутицу и наставили путем наших изворних синдикалних идеала- неко пре, а неко касније.... НИКАД НИЈЕ КАСНО...
И Драган Матић је са нама, што нас чини посебно радоснима, јер је Драган један од највећих Синдикалних вођа Србије новијег времена...
Dana 19.01.2012. godine oko 9 časova obavio sam sa svojim kolegom u Novom Sadu Filijala 2 Poreske uprave razgovor...Posle tog razgovora samosetio tugu jer mi je postalo jasno da je proces ''razdvajanja'' nezaustavljiv. Ne optužujem nikoga ni samoga sebe zbog toga što ne držimo reč kako smo je i zadali...Neka Vam je sa Srećom i ako ste sretni sa Njim neka Vas on i dalje vodi-mene sigurno je to neće. I sada mi je žao što sam čekao famozni 11.11.2011 u 11 časova, 11 minuta i 11 sekundi nadajući se da će razum pobediti...Kako je uopšte moguće da posle Odlike o vaspostavljanju Sindikal-despotskog centralizma otuđene sindikalne centrale ta i takva ''farsa'' može još uvek imati pristalice u poreskim službenicima. Oni po sili ZPPPA bi morali se isčlaniti iz te organizacije, što sam ja i učinio po Slovu Zakona....Zokiju iz Filijale Novi Sad 2 želim sve najbolje i ZBOGOM.
ОдговориИзбришиДанас је Ђурђевдан 06.05.2012. године. Избори за Народне власти....Размишљајући о данашњим догађајима, сетих се и 12.12.2011. године када сам о једној синдикалној опцији и Централи дуго размишљао у смислу шта код ње то не ваља? Било је ту нечега што ме је ''узнемиравало''....Од Дана Одлуке 05.12.2011. године и реализације -Синдикалног ослобођења 12.12.2011. године у 12 часова, размишљао сам од прилике као што је то писао Свети Владика Охридско-Битољски, Жички и Свеамерички Николај чији текст сам данас сазнао и он гласи:
ОдговориИзбришиПОЛИТИЧКИ МОРАЛ
О односу према политици и заблудама дневне политике владика Николај готово програмски пише у једном свом „мисионарском писму“, упућеном „политичару Н. Н. који пита о политичком моралу“: „Из Вашег писма разумео сам да сте ви склони признати неки посебни морал за политику, различит од морала у другим пословима и односима људским. То не може ништа друго значити, ма како се Ви о томе опрезно и фино изражавали, него да се оно што се у свакодневним пословима људским сматра непоштеним призна у политици поштеним и оно што је у осталим односима људским недопуштено у политици сматра допуштеним. Та опасна тежња, не прво од Вас и не од јуче, учинила је, нажалост, да је народ заиста почео политику сматрати нарочитим моралом, то јест - неморалом. Нисмо ли и Ви и ја често слушали из уста народних овакав суд о некоме:
- Зар ти мислиш да он говори истину? Не, он само политизира!
Наставак:
ОдговориИзбришиВидите ли, колико је бездан између ваше тежње и народног суда? Ваш посебан политички морал народ је назвао просто лажју и обманом. А Ви морате рачунати са судом народним, пошто је политика у најбољем своме смислу народни посао, и то један од највећих народних послова. Ја знам шта Ви желите. Ви бисте желели пронаћи неку нарочиту вештину којом би се народ унапредио и држава одржала. И ту нарочиту вештину, неизбежно сличну вештини коцкања, Ви би хтели назвати политичким моралом. Ја не сумњам да су Ваше побуде племените, но све остало што Ви говорите пада ван круга морала, ван круга хришћанства и ван круга културе. То је преисторијско играње и надигравање између јачега и слабијега, при чему ако не помаже намештен осмејак помажу зуби са ноктима, и обратно. На све то народ говори: правда држи земљу и градове. Ако ли Ви презирете ову гвоздену аксиому нашег народа, као простачког, чујте шта културни Енглези тврде: поштење је најбоља политика. Било је времена у дугом политичком школовању Енглеза када се и другачије мислило. Али искуство их је научило да је заиста поштење најбоља политика. Један велики американски државник рекао је: кад Американци буду ишли у парламент с онаквим мислима и осећајима с каквим иду у цркву, тада ће наша држава бити учвршћена и наш народ задовољан. - Чак и код древних пагана на нашем драгом Балкану највише су се прославили они државници који су се у јавним народним пословима држали истих моралних правила као и у својим приватним. Сетите се праведног Аристида како је поступио када се гласало о његовом прогонству из отаџбине. Неко непознат и неписмен замолио је Аристида да му напише на комаду печене земље: да се Аристид протера! А Аристид без двоумљења напише то што је било на његову штету.
Недељивост морала објављена је и закрпљена хришћанском вером јаче него икад ичим. Један од главних узрока садашње забуне и беде на овом малом европском континенту јесте двојство морала. Један се морал захтева за приватан а други за јаван живот. Да та дволичност не води народе добру сведочи нам поступак јерусалимских старешина са Христом и потоња судба народа Израиљева. Судећи унутра народ они су лажне сведоке кажњавали смрћу, док су на суду Христу тражили сами лажне сведоке. Даље, међу собом су говорили да Исус ради у корист Римљана (Јов. 11, 48), а пред Римљанином Пилатом да је Исус против Римљана и против ћесара, јер сам себе царем гради (Јов. 19, 12), додајући лицемерно: ми немамо цара осим ћесара. То је двојство морала. То политички морал, којим су јудејски политичари хтели спасти свој народ, па га упропастили. Видећи сву ову сплетку, сву неморалну петљавину фарисејску против Себе, Господ им је прорекао: и остаће вам дом ваш пуст. Ето вам плода од политичког морала. Ето страшне лекције свима вођама народним, који цепају морал удаљујући се од оне народне гвоздене аксиоме: правда држи земљу и градове“.
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/955-956/tekst/vladika-nikolaj-o-politici-i-izborima/