Sistemska reforma Poreske uprave 09.01.2017. godine

Sa poreznici-policija-sudije-da-udare-na-sivu-zonu
prenosimo projekat reforme Poreske uprave.

Порезници, полиција, судије да ударе на сиву зону

Боља наплата пореских прихода, борба против сиве економије могућа је и у 2017. години, рекао је професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић.

Међутим, како је оценио, за то су потребне систематске реформе Пореске управе.
По његовим речима, повећање прихода сузбијањем нелегалног пословања у 2016. углавном је последица неких ад хок мера којима је, великим делом, поништена лоша наплата од почетка 2013. до средине 2014. године.
- Од 2013. до средине 2014. године Пореска управа је доста лутала и направила много грешака - рекао је Арсић. - Сива економија, чији је удео око 30 одсто у бруто домаћем производу, сврстава Србију, уз Румунију и Бугарску, међу земље са највишим стопама у Европи. Влада би, као реално остварив циљ, за наредних четири-пет година требало да зацрта да се удео нелегалне економије у БДП-у спусти на 25 одсто.
То би Србију, према његовим речима, сврстало у ред земаља средње Европе - Мађарске, Чешке, Пољске и Словачке.
- Веће пуњење буџета, сузбијањем нелегалног пословања, могуће је повећањем броја инспектора и теренских контрола, бољом квалификационом структуром и заустављањем негативне селекције при напредовању, престанком праксе задуживања Пореске управе споредним пословима, унапређењем контроле, тиме што ће се она заснивати на процени ризика од утаје пореза - рекао је Арсић.
Осим тога, рекао је Арсић, важно је и да се поједноставе пореске процедуре, као и да други државни органи, као што су МУП, тужилаштво и судство, боље обављају свој део посла у сузбијању сиве економије.
- Ако у наредној години буду одржани парламентарни избори, мало је вероватно да ће неке озбиљније реформе бити реализоване- рекао је Арсић.
Према његовим речима, можда је направљена, грешка што већ две године нису повећане плате државној администрацији, у коју спадају и запослени у Пореској управи, чији службеници немају висока примања, а бољом наплатом пореза одиграли су важну улогу у фискалној консолидацији.
- Додатно повећање плата у 2017. години, осим оног које је држава обећала за јавни сектор, не би требало планирати. Ако резултати у јавним финансијама буду бољи од плана, додатна средства треба искористити за повећање јавних инвестиција- рекао је Арсић.
Важно је, истакао је Арсић, да држава не повећава плате и пензије превише и прерано, јер се у том случају велики део БДП-а усмерава у текућу потрошњу, уместо у инвестиције.
- Чини се да је у овом случају преовладао популизам у односу на економску рационалност - рекао је Арсић.

Важно повећање инвестиција
Плате у приватном сектору, указао је Милојко Арсић, расту у складу са растом продуктивнсоти, што значи да се очекује њихов реални раст у наредној години за око три одсто.
- За убрзање раста привреде, али и за одржив раст стандарда грађана пресудно је повећање инвестиција са садашњег ниског нивоа од 19 одсто на око 25 одсто БДП-а. Да ли ће расти укупне инвестиције зависи од економске политике, али и од спољашњих фактора. Стране инвестиције су сада солидне, али су потребна већа домаћа државна и приватна улагања - рекао је Арсић.