Са bogataši enormne imovine преузимамо следећи чланак:
Србија баш нема среће с опорезивањем грађана који су стекли енормну имовину.У Србији изгледа има само 4.000 богатих
Извор: Дневник
После првих бомбастичних најава пре три године, све је прекрило ћутање. Резултати су били скромни, а добровољно се пријавило око 4.000 богатих, мада се очекивао троструко већи број.
Чаробна формула за опорезивање богаташа још се тражи. Нова влада најавила је нови закон о испитивању порекла имовине па остаје да се види хоће ли они бити ефикаснији.
Шта би код нас требало да се догоди па да богати коначно плате оно што свима дугују? Богате није тешко наћи јер се код нас богаташима сматрају они чији приход прелази 350.000 евра, а таквих је баш много.
Када се крене у стављање под лупу нечије имовине, покаже се да за тачнију слику недостаје штошта: подаци у катастарским службама су несређени, често застарели, пореских инспектора има мало… Многи су спремни да ставе руку у ватру и да кажу да нема ни политичке воље, односно све остаје по старом јер то некоме одговара.
"Пореска управа нема довољно кадрова", каже порески стручњак Ђерђ Пап. – Колико знам, сада тамо ради 6.000 људи, а до пре неколико година било их је 8.000. Већ тај податак довољно говори. Мислим да би најцелисходније било истрајати на унакрсном испитивању имовине. Једино што ту не треба журити – то је велики и сложен процес и треба радити темељно. У случају да се опет крене с новим приступом, може се догодити да нам се понови све што и с опорезивањем екстрапрофита.
Пре неколио година од унакрсног испитивања порекла имовине код нас се доста очекивало. Требало је да је пријаве сви којима је вреднија од 350.000 евра. Добровљно се јавило око 4.000 људи, иако су процене говориле да их има бар три пута више. Очекивало се да ти богаташи докажу одакле им стечено – зарада, поклон или наслеђе – те, уколико у томе не успеју, на разлику између имовине за коју имају податке и доказе о стицању и оне за коју немају, плате порез од 20 одсто.
Шта све код нас улази у имовину да би се сматрало да је неко богаташ? Творци прописа о унакрсном испитивању ту су убројали приходе од пољопривреде и шумарства, самосталних делатности, затим оно што се добије од ауторских права и права интелектуалне својине те приходи од капитала и непокретности. У непокретну имовину, осим кућа и станова, спадају и хале, викендице, виле. Следе акције, опрема за обављање привредне делатности. Ту су још и возила: аутомобили, камиони, пловила – јахте и луксузни чамци те ваздухоплови – авиони, хеликоптери, луксузне једрилице. Већ из поменутог набрајања види се да није тешко достићи богатство од 350.000 евра. На крају крајева, не само у градовима и варошицама већ и у већим селима има бар пет нових кућа чија вредност премашује поменуту суму!
Тек, порезници у општинским администрацијама који разрезују порез на имовину похвалили су се ових дана да имају нови путоказ који им добро дође: легализацију објеката. Ту откривају да се на парцелама уместо старих кућа налазе велелепне виле па их и опорезују сходно стању на терену. Тај податак могао би помоћи и код унакрсног испитивања. У Пореској управи Србије је у току конкурс и долази сто нових инспектора па ће се и кадровски ојачати. Уз најаву новог закона и темељан рад, могло би бити резултата бар до краја мандата ове владе.
Коментар: Треба смањити пореска оптерећења да би тако имућни привредници и предузетници могли да зараде више профита, па када зараде више профита, онда ће хтети да зараде још више екстрапрофита, па ће тада по логици ствари запослити још више радника да би тако зарадили још више прихода. Законодавна Власт треба само постепено да повећава минималну цену рада у границама економске одрживости радне снаге и тако ће се једноставно напредовати у економском развоју и бољитку. Када су Јавни приходи високи та околност само одбија инвеститоре и они тада траже нека друга места где ће улагати и где ће бити мање порески оптерећени. Ова два феномена су узајамно повезана, а то је рад и капитал.
0 коментара:
Постави коментар