Здраво,
Предмет овог поста
је: PRAVO PREDSTAVNIKA NEREPREZENTATIVNIH SINDIKATA NA PLAĆENO ODSUSTVO RADI OBAVLJANJA SINDIKALNE FUNKCIJE
Данас 02.08.2012. године -ИЛИЈИНДАН сам ПРОЧИТАО изванредан текст који требамо сви ми из такозваних ''нерепрезентативних синдиката'' да стално читамо и да га носимо са собом. Ради се о сјајној пресуди INELEKTUALACA I INSTITUCIJE SRBA-USTAVNOG SUDA SRBIJE KOJI JE U SVOJOJ PRESUDI IУо 18/2010 LUCIDNO KODIFIKOVAO SVA PRAVA SINDIKALNIH PREDSTAVNIKA ''мањинских синдикалних асоцијација''.
STOGA VI ''REPREZENTATIVNI'' UĆUTITE VEĆ JEDNOM I PRIHVATITE GLAS SLEDEĆIH UMNIH LJUDI SRBIJE KOJI GLASI:
Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг-Одри, Катарина Манојловић-Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 5. Устава Републике Србије, на седници одржаној 24. марта 2011. године, донео је
ОДЛУКУ
Утврђује се да одредба члана 94. став 3. Колективног уговора Градског саобраћајног предузећа „Београд”, брoj 9200 од 22. октобра 2009. године, није у сагласности са Уставом и законом.
Образложење
Уставном суду поднета је иницијатива за оцену уставности и законитости одредбе члана 94 став 3. Колективног уговора Градског саобраћајног предузећа „Београд”, број 9200 од 22. октобра 2009. године. По мишљењу подносиоца иницијативе, одредба члана 94. став 3. оспореног Колективног уговора, којом је предвиђено да синдикални повереници, односно председници синдикалних подружница, који имају број чланова мањи од 7,5% од укупног броја запослених код послодавца, не остварују право на плаћене часове за обављање синдикалне функције, сагласно одредбама овог уговора, супротна је одредби члана 55. Устава Републике Србије и Конвенцији Међународне организације рада број 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права. Ово из разлога што се оспореном одредбом наведеног Колективног уговора нарушава слобода синдикалног удруживања и право на слободно образовање синдикалне организације и слободно приступање тим организацијама. Осим тога, Закон о раду не прописује ограничење у погледу остваривања права на плаћено одсуство овлашћених представника синдиката како је то предвиђено оспореном одредбом Колективног уговора.
У одговору доносиоца акта на наводе иницијативе, истакнуто је да је одредбом члана 211. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05 и 54/09) регулисано право овлашћених представника синдиката на плаћено одсуство ради обављања синдикалне функције у складу са колективним уговором или споразумом послодавца и синдиката, сразмерно броју чланова синдиката. У одговору се, такође, наводи да одредба члана 211. став 1. Закона о раду упућује послодавца да питање плаћеног одсуства овлашћеним представницима синдиката регулише колективним уговором или споразумом послодавца и синдиката, а у одсуству колективног уговора непосредно се примењују одредбе Закона о раду.
У претходном поступку утврђено је да су оспорени Колективни уговор Градског саобраћајног предузећа „Београд” закључили Синдикална организација ГСП „Београд” и Синдикална организација запослених ГСП „Београд” – РАЈ, као репрезентативни синдикати у предузећу, генерални директор предузећа и градоначелник града Београда као овлашћени орган оснивача 22. октобра 2009. године, на основу члана 247. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05 и 61/05) и члана 82. Посебног колективног уговора за јавна предузећа у комунално и стамбеној делатности у Београду („Службени лист града Београда”, број 16/09). Овим колективним уговором уређују се права, обавезе и одговорности запослених у Градском саобраћајном предузећу „Београд”, заштита запослених из области радних односа, зараде, накнаде зарада и друга примања запослених, право синдиката и послодавца, као и међусобни односи оснивача, послодавца и репрезентативних синдиката (члан 1.). Према оспореној одредби члана 94. став 3. Колективног уговора, синдикални повереници, односно председници синдикалних подружница, који имају број чланова мањи од 7,5% од укупног броја запослених код послодавца, не остварују право на плаћене часове месечно за обављање синдикалне функције, сагласно одредбама овог уговора.
Уставом Републике Србије утврђено је: да се јемчи слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања и право да се остане изван сваког удружења (члан 55. став 1.); да Република Србија уређује и обезбеђује систем у области радних односа, заштите на раду, запошљавања, социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности и друге економске и социјалне односе од општег интереса (члан 97. тачка 8.); да сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом, односно да не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права, као и да сви подзаконски општи акти Републике Србије, општи акти организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката и удружења грађана и колективни уговори морају бити сагласни закону (члан 194. ст. 3. и 4. и члан 195. став 1.).
Законом о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05 и 54/09) прописано је: да се права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада, уређују овим законом и посебним законом, у складу са ратификованим међународним конвенцијама, као и колективни уговором и уговором о раду, а правилником о раду, односно уговором о раду - само када је то овим законом одређено (члан 1.); да колективни уговор код послодавца, правилник о раду и уговор о раду морају бити сагласни са законом, а код послодаваца, који су чланови удружења и послодаваца - учесника колективног уговора, односно који нису чланови удружења послодаваца, а на које се колективни уговор примењује на основу одлуке министра - и са општим и посебним колективним уговором (члан 4. став 2.); да колективни уговор и правилник о раду и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом, а општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није другачије одређено (члан 8.); да се колективним уговором код послодавца не могу се утврдити мања права и неповољни су услови рада запосленог од права и услова утврђених општим, односно посебним колективним уговором који обавезује тог послодавца (члан 10. став 2.); да овлашћени представник синдиката има право на плаћено одсуство ради обављања синдикалне функције, у складу са колективним уговором или споразумом послодавца и синдиката, сразмерно броју чланова синдиката (члан 211. став 1.), а ако колективни уговор или споразум из става 1. овог члана није закључен, овлашћени представник синдиката за обављање синдикалне функције има право на 40 плаћених часова рада месечно ако синдикат има најмање 200 чланова и по један час месечно за сваких следећих 100 чланова и на сразмерно мање плаћених часова ако синдикат има мање од 200 чланова (члан 211. став 2.); да је колективним уговором или споразумом из става 1. овог члана могуће утврдити да овлашћени представник синдиката у потпуности буде ослобођен обављања послова за које је закључен уговор о раду, а ако колективни уговор или уговор из става 1. овог члана није закључен, представник подружнице и члан органа синдиката имају право на 50% плаћених часова из става 2. овог члана (члан 211. ст. 3. и 4.); да колективни уговор код послодавца за јавна предузећа и јавне службе закључује оснивач, односно орган који он овласти, репрезентативни синдикат код послодавца и послодавац, а у име послодавца колективни уговор потписује директор (члан 247.).
Према одредбама члана 57. Општег колективног уговора („Службени гласник РС”, бр. 50/09, 104/08 и 8/09), послодавац је у обавези: да представницима синдиката омогући одсуствовање са рада ради реализације програмских активности и присуствовања синдикалним састанцима, конференцијама, седницама, семинарима и конгресима, по позиву органа који организује састанак (став 1.); да за едукативне семинаре и сл. а према одлуци надлежног органа синдиката, омогући одсуствовање са рада представницима синдиката у трајању од најмање 7 радних дана годишње (став 2.); да представницима синдиката који су изабрани у више органе синдиката омогући одсуствовање са рада за учествовање у раду тих органа, уз приложен позив (став 3.); да представницима синдиката који заступају чланове синдиката организоване у посебна удружења у оквиру синдиката (рекреација, каса узајамне помоћи и сл.) омогући рад у складу са правилницима тих удружења (став 4.).
Према одредбама члана 68. ал. 3. и 4. Посебног колективног уговора за јавна предузећа у комуналној и стамбеној делатности у Београду („Службени лист града Београда”, број 16/09), послодавац је дужан да председнику синдикалне подружнице и синдикалном поверенику репрезентативног синдиката споразумно обезбеди утврђен број плаћених часова месечно за обављање његове функције, а ако се споразум не постигне, једну половину од неплаћених часова који се обезбеђују за председника тог синдиката, као и да представницима синдикалних организација и синдикалним повереницима других (нерепрезентативних) синдиката споразумно обезбеди број плаћених часова месечно за обављање функције, у складу са законом.
Из наведених одредаба Устава, закона и колективних уговора, а посебно одредбе члана 211. став 1. Закона о раду, произлази, по оцени Уставног суда, да је свим овлашћеним представницима синдикалних организација законом гарантовано право на плаћено одсуство ради обављања синдикалне функције и да се оно као такво не може ускратити на начин како је то предвиђено оспореном одредбом предметног Колективног уговора. Потписници колективног уговора су једино овлашћени да одреде број плаћених часова представницима свих синдикалних организација ради обављања синдикалних активности у зависности од броја чланова синдикалне организације, како је то прописано одредбом члана 211. став 1. Закона о раду. Имајући у виду да је одредбама Општег и Посебног колективног уговора за јавна предузећа у комуналној и стамбеној делатности у Београду утврђена обавеза за послодавца да споразумно са синдикатима обезбеди одређени број плаћених часова како представницима репрезентативног тако и представницима нерепрезентативних синдиката, Уставни суд је оценио да је оспореном одредбом Колективног уговора повређен и законски принцип садржан у одредбама чл. 8. и 10. Закона о раду, према коме колективни уговор не може да садржи одредбе којима се запосленима дају мања права од права која су утврђена законом и општим и посебним колективним уговором.
С обзиром на то да је оспорена одредба Колективног уговора несагласна са законом, самим тим несагласна је и са уставним принципом хијерархије домаћих општих правних аката из члана 195. став 1. Устава. Такође, Уставни суд констатује да се оспореном одредбом Колективног уговора доводи у питање и остваривање слободе синдикалног удруживања зајемчене чланом 55. став 1. Устава.
Будући да је у току претходног поступка правно стање у овој уставноправној ствари потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Уставни суд је одлучио без доношења решења о покретању поступка, сагласно одредби члана 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, број 109/07).
На основу свега изложеног и одредбе члана 45. тачка 5) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
На основу члана 168. став 3. Устава, одредба члана 94. став 3. Колективног уговора наведеног у изреци престаје да важи даном објављивања Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије”.
IУо број 18/2010
Председник
Уставног суда,
С поштовањем, свако добро и здрави били!
Преузео из ''Службеног гласника'' бр.
Београд Илијиндан 2012. године
Блогер,
Зоран Михаилов
Писковић-
Београдски
0 коментара:
Постави коментар