Најновији чланци на покретној траци:

уторак, 14. јун 2011.

ИНТЕРНЕТ НА РАДУ ЈЕ ОСНОВНО ПРАВО ЗАПОСЛЕНИХ-СИНДИКАТ ПОРЕСКЕ УПРАВЕ НЕЗАВИСНОСТ

З А П И С Н И К

САСТАВЉЕН У ПОВЕРЕНИШТВУ СИНДИКАТА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ ''НЕЗАВИСНОСТ'' ДАНА 14.06.2011. ГОДИНЕ У ПРЕДМЕТУ СИНДИКАЛНЕ АКТИВНОСТИ ВЕЗАНЕ ОКО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ НА ИНТЕРНЕТ НА РАДНОМ МЕСТУ.

Присутни: Главни повереник Зоран Михаилов Писковић, чланови и симпатизери неки лично, а неки телефонским путем.

Ток и садржај извршених синдикалних радњи и датих изјава:

На предлог Главног повереника Зорана Михаиловог Писковића једногласно је усвојен следећи:

ДНЕВНИ РЕД:

1.''ПРАВО НА ИНТЕРНЕТ НА ПОСЛУ ЈЕ НЕОТУЂИВО ПРАВО ЗАПОСЛЕНИХ!''

2. Разно:-текућа питања

Главни повереник Зоран Михаилов Писковић је присутне обавестио да је током претходне недеље од дана 06.06.2011.-10.06.2011. године трагао за одговором на питање запослених, које је гласило: ''ИМАЈУ ЛИ ПРАВО СВИ ЗАПОСЛЕНИ У ПОРЕСКОЈ УПРАВИ НА ИНТЕРНЕТ ПРИСТУП СА СВОЈИХ РАДНИХ МЕСТА?''.


Први учесник на напред наведено питање је истакао да је на


прочитао веома интересантну вест која гласи:

'' 

УН: Интернет је основно људско право

 

ПРИСТУП ИНТЕРНЕТ ЈЕ ЉУДСКО ПРАВО И ЈЕДАН ОД ПРИОРИТЕТА СВИХ ДРЖАВА МОРА БИТИ ОМОГУЋАВАЊЕ ПРИСТУПА ИНТЕРНЕТУ СВИМ ГРАЂАНИМА, НАВОДИ СЕ У ИЗВЕШТАЈУ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА. 

Photo: James Cridland/FlickrФлицкр

"Имајући у виду то да је интернет постао неопходан алат у борби за широк спектар људских права, борбу против неједнакости, али и да доприноси бржем развоју, обезбеђивање универзалног приступа Интернету треба да буде приоритет свим државама", рекао је Френк Ла Ру, специјални известилац Уједињених Нација. Он је истакао да је приступ Интернету нарочито важан у кризним ситуацијама, какве су биле у Тунису или Египту, али и да владе морају водити рачуна да избегавају законе који би могли довести до блокаде интернета. За разлику од других медија, интернет није базиран на једносмерној комуникацији и то га чини револуционарним, сматра Ла Руе, који каже да интернет чини да људи више не буду пасивни примаоци информација. 
Иако сматра да је приступ Интернету основно људско право, он примећује да није увек изводљиво омогућити свим људима да уживају у овом праву, али да то не сме спречити владе да покушају да пруже свом народу приступачан интернет. 
''

ЗАКЉУЧАК ПРВОГ УЧЕСНИКА ЈЕ ДА ЈЕ ИНТЕРНЕТ ОСНОВНО ЉУДСКО ПРАВО И САМИМ ТИМ ЗАПОСЛЕНИХ У ПОРЕСКОЈ УПРАВИ И ДА СЕ СТОГА МОРА ТРАЖИТИ ОД ПОСЛОДАВЦА-ПОРЕСКЕ УПРАВЕ ПРИСТУП ИНТЕРНЕТУ СВИМ ЗАПОСЛЕНИМ У ПОРЕСКОЈ УПРАВИ, ШТО ЈЕ ОД ПРИСУТНИХ ПРИХВАЋЕНО СА ОДОБРАВАЊЕМ.

Други симпатизер у вези изнетог је додао да је недавно прочитао импресиван наслов и то на


следећи чланак у коме се наводи податак како је то у српском правосуђу изванредно регулисано. Тај текст гласи:

'' Запослени у судовима одлучили које интернет странице желе да користе

Протерани порно и сајтови за коцкање

АУТОР: М. Д. МИЛИКИЋ
Београд - Популарни сајтови, као што су YоуТубе, Фацебоок, Твитер, торент сајтови за скидање музике и филмова протерани су одлуком Министарства правде из 55 основних и виших судова у Србији. Након анкете која је у два наврата спроведена у судовима, запослени су се изјаснили о интернет страницама које желе да користе на радном месту, тако да су на крају председници судова доставили Министарству правде коначан „списак жеља“.
Дејан Пашић, помоћник министра правде, каже за Данас да ограничавање уласка на одређене интернет портале представља одлуку Министарства правде. Према његовим речима, ово министарство је спровело анкету у судовима у којој су добили списак интернет сајтова који су неопходни за рад судова.
- У сваком суду постоји интернет просторија и на тим рачунарима постоји могућност уласка и на остале портале. Такође, свим судовима смо послали допис да нам уколико за то има потребе пошаљу списак интернет портала који су неопходни за рад, па ће и те странице бити доступне уколико сада нису. На овај начин запослени ће бити фокусирани на свој посао и самим тим ће и њихов рад бити бржи и ефикаснији, а и безбедност података у систему је подигнута на виши степен, истиче Пашић.
Он додаје да са свих рачунара у судовима може да се приступи страницама које имају домен гов.рс, као што је сајт Скупштине Србије, Владе, повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, заштитника грађана...- До сада нисмо имали притужбе запослених да им је на овај начин онемогућен рад, али су нам се жалили да не могу да скидају филмове и музику, указује Пашић. Осим сајтова на којима постоји могућност „скидања“ музике и филмова, запосленима у судовима, према речима нашег саговорника, онемогућен је улаз на сајт YоуТубе, Фацебоок и друге друштвене мреже. Како Данас незванично сазнаје, међу „забрањеним порталима“ налазе се и порно сајтови, интернет странице за коцкање, онлајн игрице, астролошки сајтови….Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, каже за наш лист да многе институције функционишу на тај начин што им је приступ интернету неограничен, па стога не види разлог да у судовима буде другачије.- Колико знам, према жалбама мојих колега из Апелационог и Врховног суда у Немањиној улици, у овим судовима интернет уопште не ради, а на питање зашто је то тако добили су одговор да није плаћен, напомиње Бољевићева. Према њеним речима, ограничен приступ неким страницама, као што је повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности може се сматрати екстремно необичним.
Шабић: Није прави начин
Повереник за информације и заштиту података о личности Родољуб Шабић, каже за Данас да није љубитељ оваквих мера. У образложењу Министарства правде сигурно ће се наводити да су разлози за овако нешто штедња, дисциплина, као и повећање безбедности, али то није прави начин. Потребно је прво објавити тачан списак сајтова којима је онемогућен приступ, па ћемо тек онда моћи да кажемо да ли ће бити више штете или користи, указује Шабић. ''

Овај симпатизер је потом подвукао да сви запослени у судовима имају приступ интернету на горе описани начин, или ће га имати убрзо, па не види разлога да се по том моделу не ради и у Пореској управи и то у организационим јединицама у којима запослени уопште немају приступ интернету. Стога је потребно омогућити једну собу-компјутер на коме би се могао нецензурисано прилазити - прићи Интернету. Као што се има могућност коришћења телефона на радном месту тако би требало омогућити приступ интернету и то свим запосленима.

Трећи симпатизер је цитирао следећи инспиративни натпис са


Следеће садржине:

'' ПРИВАТНОСТ НА РАДНОМ МЕСТУ – ЗАР ТО ПОСТОЈИ?

Аутор: Родољуб Шабић
Мој послодавац захтева да има увид у моју електронску пошту. Каже да на то, као власник компјутера има право и да то важи за комплетну преписку, дакле да се односи и на мејлове приватне природе које понекад примам на послу. Да ли је он у праву?
Ово питање које ми је е-маилом (са приватне адресе) упутила НН подсетило ме је на једну контраверзну чињеницу.
Статистички подаци код нас, за разлику од других земаља, не потврђују да је област радних односа област у којој постоји мноштво проблема у вези са остваривањем права на приватност односно на заштиту података о личности. Али, веома скроман број евидентираних „случајева" ни случајно не говоре да проблема нема, већ само да за њих „не знамо". Контрола електронске поште, телефонских позива, надзор над Интернетом, праћење запослених преко ГПС уређаја или мобилних телефона, обрада здравствених података о запосленим, видео надзор, неадекватно чување и обезбеђивање збирки података о запосленима неминовно изазивају такве проблеме. Увек и свуда, па разуме се и код нас, били тога свесни или не. Зато је упутно подсетити се на бар нека, у демократском свету, незаобилазна правила.
За почетак на најначелније правило о допуштености обраде података о личности утврђено и у ЗЗПЛ (чл. 8.). Обрада података дозвољена је само под једним од два услова - или ако је предвиђена законом или уз пристанак лица о чијим подацима се ради. Кад је обрада података предвиђена законом ствари су (или би бар требале да буду) мање више јасне па зато „пристанак" запосленог заслужује посебну пажњу. Прво, с обзиром на форму. Погрешна је претпоставка да он може да се подразумева или да се даје конклудентним радњама или прећутно. Осим изузетно, пристанак се даје писмено или усмено на записник (чл. 10. ЗЗПЛ). Друго, однос послодавца и запосленог је однос субјеката битно различите снаге. Први је у прилици да обезбеди „пристанак" другог и онда када га (ако би потпуно слободно одлучивао) не би дао. О могућности такве „изнуде" мора се водити рачуна. Зато се пристанак може односити само на обраду података о личности која је заиста потребна, неопходна за остваривање циљева из уговора о раду. Нпр. иако послодавац има право на обраду података о нпр. здравственом стању запосленог (нпр. обавештење лекара о привременој спречености за рад запосленог односно о боловању), то не значи да има право на увид у дијагнозу, у лабораторијске и сличне налазе итд. И у вези са надзором електронске поште важи исто то. Послодавац може од запосленог тражити увид у е-маилове у оквиру службе кореспонденције али Инбоx и Оутбоx су збирке података о личности и послодавац нема право увида у приватну електронску пошту запосленог (налози отворени на yахоо, г-маил и сл.). Као што послодавац (носилац претплате службених телефона) може добити извод телефонских позива, али то не значи да је допуштено да врши обраду података трећих лица утврђујући коме телефонски бројеви из извода припадају. За надзор, односно контролу послодавца над запосленим битан је што већи степен извесности - унапред утврђена, позната и прихваћена правила. А запослени и на радном месту задржавају право на приватност, разуме се, сразмерно сврси и циљу посла који обављају односно послодавца за кога раде. У ту приватност се задире само кад је неопходно и у мери која је неопходна за остваривање легитимних циљева. Можемо ли учинити да и код нас то постане неспорно? У земљи у којој смо били суочени чак и с тим да је гинеколошка ординација градске болнице у једном овећем граду била под константним тајним видео надзором, (уз невероватно објашњење да је то „начин да се запослени лекари спрече да кваре скупу медицинску опрему и пацијенте преусмеравају у приватне клинике у којима раде"!!), то сигурно неће ићи лако. Али још сигурније - мора ићи.''
Потом је овај учесник предложио да се од Послодавца апсолутно затражи приступ приватној електронској пошти, јер је и то начин остваривања приватности на радном месту колико је то нужно због породичних и других разлога.
Потом су присутни једногласно донели следећи

СИНДИКАЛНИ ЗАКЉУЧАК

1. ПОДРЖАВАЈУ СЕ ДОСАДАШЊЕ АКТИВНОСТИ СИНДИКАТА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ ''НЕЗАВИСНОСТ'' У ЦИЉУ ОМОГУЋАВАЊА СВИМ ЗАПОСЛЕНИМА У ПОРЕСКОЈ УПРАВИ ПРИСТУП ИНТЕРНЕТУ И ТО НЕЦЕНЗУРИСАНО И НЕОГРАНИЧЕНО.

2. ЗАТРАЖИТИ ФУНКЦИОНИСАЊЕ ИНТЕРНЕТ ВЕЗЕ СА СВИХ КОМПЈУТЕРА УЗ ДОСТАВУ СПИСКА ЗАПОСЛЕНИМА''НЕПОЖЕЉНИХ ПОРТАЛА'' НА КОЈЕ СЕ НЕ СМЕ ПРИСТУПАТИ.

3. У СВЕМУ ПОДРЖАТИ ПОРТАЛ ПОРЕСКЕ УПРАВЕ КОЈИ МОРА БИТИ ДОСТУПАН СВИМ ЗАПОСЛЕНИМА ЧИЈА АДРЕСА ГЛАСИ:


И ПО ТОМ ЛИНК КОЈИ ЈЕ НА ОВОМ ПОРТАЛУ:


КАКО БИ СЕ МОГЛО ПОСРЕДСТВОМ ОВЕ АДРЕСЕ ПРИЋИ ИНТЕРНЕТУ

Записник је прочитан телефонским путем као и лично присутнима и на исти нема примедби.

С поштовањем,
СЕЋАЈУЋИ СЕ САВЕТА:
PAULUS APOSTOLUS: ’’OMNIA VESTRA IN CARITATE FIANT.’’- I COR 16/14и
-’’GRATIA DOMINI IESU CHRISTI ET CARITAS DEI ET COMMUNICATIO SANCTI SPIRITUS CUM OMNIBUS VOBIS.''- II COR 13/13

Главни повереник,
Зоран Михаилов Писковић с.р.

Достава извршена Интернет везом
press@poreskauprava.gov.rs


Е Д И Т О Р

Синдикат - Министарства финансија - Пореска управа Централа''Независност''-Београд, Ул. Саве Машковића бр 3-5 соба 102 -Главни повереник- тел. 011/3950619 – факс: 011/3953429 е-мale zoran.piskovic@poreskauprava.gov.rs или zpiskovic@gmail.com URL ahttp://proglas.blogspot.com/ или посредством линкаhttp://www.gsupipnezavisnost.org.rs/ TJ. www.sindikatporeske

Наш Си./Бр. Сл. од 14.06.2011. Године

Poverenik Sindikata Poreske uprave Nezavisnost Zoran Pisković:

ЕВО И НЕКОЛИКО СИМБОЛА ВЕЗАНИХ ЗА ИНТЕРНЕТ НА РАДНИМ МЕСТИМА УОПШТЕНО:







0 коментара:

Постави коментар