PREPOZNATI OSOBU KOJU VOLIŠ

Здраво,

Предмет овог поста је: PREPOZNAVANJE OSOBE KOJU VOLIMO

Данас 08.03.2012. GODINE сам добио писмо од неких мојих пријатеља и ево објављујем га без икаквих коментара.

/НЕПОТРЕБНО БРИШЕМ/

nastavak 10.03.2012. godine

IZBRISAO SAM TAJ DEO SA SLEDEĆIH RAZLOGA:

DAKLE, ZAISTA SAM BIO OBJAVIO 08.03.2012. GODINE TAJ POST-PISMO MOJIH KOLEGA. POTOM SAM MALO GUGLAO I OTKRIO SAM DA SE RADI O KOPIJI KOPIJA I TAJ POST KOJI SAM BIO OBJAVIO 08.03.2012 NALAZI SE NA SLEDEĆIM LINKOVIMA:
http://www.erepublik.com/en/article/godina-zmaja-1908670/1/20

http://barbaraornik.wordpress.com/2008/07/01/kineski-test/

http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-kineski-horoskop--38800

DO U NEDOGLED.....

ŠTA JE UOPŠTE ZMAJ?

''ТВОЈА ВИСИНА, ЖИВОНОСНИ КРСТЕ, БИЈЕ ВЛАДАРА ВАЗДУХА, И ДУБИНУ ЦЕЛОГ ПОНОРА УБИЈА ЗМАЈА, А ШИРИНУ ИЗОБРАЖАВА ЗБАЦУЈУЋИ СИЛОМ ТВОЈОМ ВЛАДАРА ОВОГ СВЕТА''-ПЕСМА 4. ИРМОС СТИХ 3 КАНОН КРСТУ ХРИСТОВОМ

ИЗ НАПРЕД ЦИТИРАНЕ ДУХОВНЕ ПЕСМЕ САЗНАЈЕМО КО ЈЕ ТАЈ НЕПОМЈАНИК.....

СТОГА НАСЛОВ ОВОГ ПОСТА И ДАЉЕ ОСТАЈЕ ИСТИ И НА ПИТАЊЕ

''ПРЕПОЗНАТИ ОСОБУ КОЈУ ВОЛИШ'' ОДГОВОР ЈЕ У
http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/pitanja_i_odgovori#pitanje1

Beseda o “Pravoslavnom krstiću”
Sveti ravnoapostolni car Konstantin je bio svedok čuda koje se njemu dogodilo
28 oktobra 312 godine. Car Konstantin je tada ratovao sa Maksencijem i išao
je sa svojom vojskom prema Rimu. “Jednom u popodnevnim časovima, kada Sunce
još nije zašlo, ja sam sopstvenim očima video svetli Krst na suncu sa natpisom
“Ovim pobedjuj!”, - svedoči sveti car Konstantin.
To vidjenje je porazilo cara i celu vojsku, koja je videla čudo koje se desilo.
Čudesna pojava Krsta usred bela dana je posvedočena od strane mnogih pisaca,
carevih savremenika. Car Konstantin je pobedio Maksencija. Tako je Krst koji
je kod mnogobožaca bio orudje sramne kazne, znak pobede, trijumfa hrišćanstva,
predmet strahopoštovanja.
Posle toga je ustanovljena tradicija da se krstovi stavljaju na dogovorima,
postavkama i saborima, označavajući da je potpis “dostojan svakog poverenja”.

Krst je velika sila

Ceo hrišćanski život treba da bude u znaku Krsta, prema rečima svetog Apostola
Pavla: “A ja, Bože sačuvaj, da se čim drugim hvalim osim Krstom Gospoda našega
Isusa Hrista, kojim se meni razape svijet i ja svijetu” (Gal. 6, 14). Hrišćani
upotrebljavaju Krst od prvih vremena hrišćanstva.
Njegov početak je u Tajni Krštenja verujućih u Ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Vršeći Tajnu Krštenja, sveštenik stavlja na ponovo rodjenog čoveka “bele odežde”
– “rizu pravde i spasenja” (Is. 61, 10), a na njegov vrat i grudi – Krst –
kao znak i neprekidno podsećanje o obavezi novokrštenog na njegovo služenje
Isusu Hristu.
Naprsni Krst ima veliku snagu, štiti nas od demonskih sila i zlih ljudi,
pomaže nam u teškim situacijama, nevoljama i bolestima. Krst predstavlja karakterističan
znak svakog hrišćanina. On odvaja našu spasonosnu veru od veroispovesti koje
ne pomiruju Boga sa čovekom, i kao znak žive vere u Raspetoga za nas ima značenje
i silu oružja Spasiteljevih stradanja i smrti. Krsni znak je “znak Sina Čovečijeg”
(Mt.24, 30), znak “iskupljenja, osvećenja i pomirenja” sa Bogom (Ef.,2, 16);
Kol.1, 20). Krsni znak poseduje osvećujuću blagodatnu silu.
Sveti Oci su savetovali da naprsni Krst uvek treba nositi na sebi i ne skidati
ga nikada i nigde do same smrti. “Hrišćanin bez Krsta, - pisao je starac Sava,
- je vojnik bez oružja, koga neprijatelj može lako da savlada”.
Crkvenim Ustavom je ustanovljeno celivanje svog naprsnog krstića po završetku
večernjih molitvi. U trenutku opasnosti, ili kada je na duši teško, dobro
je celivati svoj krstić i pročitati reči na njegovoj pozadini: “Spasi i sačuvaj”.
Kako se osvećuju naprsni krstići?

Postoji specijalno sastavljen Čin osvećenja ksrtića, koji se sastoji od psalama
i molitvi i koji sveštenik treba da odsluži. Pri osvećenju naprsnog krstića
sveštenik čita dve posebne molitve, u kojima moli Gospoda Boga, da On da Krstu
nebesku snagu, koja je sposobna da čuva ne samo dušu, već i telo od svih neprijatelja,
magova, vračeva i od svake zle sile. Skoro na svim pravoslavnim krstićima
se nalazi natpis: “Spasi i sačuvaj”.
Gde se može kupiti naprsni krstić?
Idealno mesto za kupovinu krstića je Pravoslavna Crkva. U Crkvi se pored
sveća prodaju i naprsni krstići izradjeni od raznih metala i materijala. Pre
nego što se stave za prodaju krstići, sveće, čiraci i drugi crkveni predmeti,
sveštenici ih prethodno osvećuju. I zato krstići koji su kupljeni u Crkvi
ne moraju dodatno da se osvećuju.
Dešava se da od drugih ljudi dobijemo naprsne krstiće, koji su već bili u
upotrebi. Te krstove treba ponovo osvetiti.
Šta raditi ako krstić niste kupili u Crkvi, već na drugom mestu – u prodavnici,
u pravoslavnoj knjižari itd.?
Ako su vam pri kupovini rekli da je naprsni krstić već osvećen (naprimer u
pravoslavnim knjižarama, koje se ne nalaze u Crkvama, već u nekim trgovinskim
centrima), onda nema potrebe za ponovnim osvećenjem. U prodavnicama se prodaju
uglavnom neosvećeni krstići. U tom slučaju (i u bilo kom drugom, ukoliko sumnjate
ili niste sigurni da li je vaš krstić osvećen ili ne), treba otići u Crkvu
pre početka Bogosluženja i obratiti se sveštenicima sa svojom molbom.
Birajući svoj naprsni krstić, ne treba da zaboravimo na to da Krst nije juvelirski
ukras, i da ga ne treba nositi kao talisman, preko odeće. Krst treba da bude
na telu onoga, koji ga nosi – na grudima. Krst je simbol hrišćanske vere i
prema njemu treba da se odnosimo sa poštovanjem, trepetom i ljubavlju.
Pravoslavna predstava Krsta i Raspeća

Pravoslavni naprsni krstići po svojoj tradiciji zalaze duboko u vekove i
zbog toga su po izgledu veoma različiti. Tradicionalni pravoslavni naprsni
Krst ima osmokraki oblik i kanonski prikaz Raspeća. Iznad srednjeg poprečnog
kraka, koji je duži od drugih, se nalazi prav kratak krak, a ispod srednjeg
– kratak kos krak (gornji kraj je usmeren ka severu, a donji ka jugu). Spasiteljeva
figura je postavljena na Krst, i Gospod širi Svoj zagrljaj za sve, koji Mu
se obraćaju, noge su uzvišeno postavljene, i nisu prekrštene. Postoje dva
osnovna oblika predstavljanja Spasiteljevog Raspeća. Stari vid Raspeća predstavlja
Hrista sa široko raširenim rukama, direktno duž poprečnog centralnog kraka:
telo ne visi, već slobodno miruje na Krstu. Drugi, kasniji vid, predstavlja
Hristovo Telo kao spušteno, ruke su podignute nagore i u strane. Prvi i stari
vid Raspeća je pravilniji i verniji, jer bolje prenosi dogmatsku dubinu Njegovog
smisla. Hristos u Svojoj Božanskoj ljubavi, nad kojom smrt nema vlast i koja
stradajući i ne strada u uobičajenom smislu, širi sa Krsta Svoj zagrljaj prema
ljudima, i zato Njegovo Telo ne visi, već trijumfalno miruje na Krstu.
U podnožju Krsta se obično predstavlja Adamova lobanja, čije grehe je Hristos
oprao Svojom Krvlju.
Dogmatika osam krajeva Krsta označava osam osnovnih perioda u istoriji čovečanstva,
gde je osmi – život budućeg veka. Eto zašto je jedan od krajeva Krsta usmeren
prema nebu. Gornji kraj Krsta je oblast nebeskog života (svet Angela). Srednji
dug krak simbolizuje svu tvorevinu. Kos krak predstavlja čovečanstvo, koje
je pozvano da napreduje i usavršava svoj put ka Bogu. Donji kraj Krsta predstavlja
prethodno prokletu zemlju zbog Adamovog greha (Post. 3, 17), ali sada ponovo
sjedinjenu sa Bogom Hristovim podvigom.
Evo još jednog objašnjenja karakteristika Pravoslavnog Krsta: “U Pravoslavlju
je najrasprostranjeniji osmokraki Krst, koga još nazivaju i Raspećem. Na vertikalnoj
osi se nalaze tri kraka. Srednji, veliki je za ruke Raspetog Hrista. Gornji
označava tablicu sa natpisom “Isus Nazarećanin, Car Judejski”. Taj natpis
na tri jezika – grčkom, latinskom i jevrejskom – je Pilat naredio da se zakuje
na Hristov Krst. To je bio rimski običaj da se na tablicama pokazuje krivica
kažnjenika. U pravoslavnoj tradiciji Hristove noge nisu prikovane jednim ekserom,
već sa dva – svaka noga posebno. Tako je zaista i bilo na osnovu istraživanja
Turinske plaštanice. Donji krak je za noge Raspetog. Njegov jedan kraj je
malo podignut. Taj podignuti kraj ukazuje na nebo, kuda se uputio blagorazumni
razbojnik, koji je bio raspet zajedno sa Hristom, a drugi, spušten – na ad,
kao mesto za drugog, nepokajanog razbojnika.
Često se u donjem delu Krsta može videti lobanja – to je glava Adama, koji
je po Predanju bio sahranjen na Golgoti, ispod mesta Hristovog Raspeća.
Ponekad se pored Krsta predstavlja Presveta Bogorodica i Hristov omiljeni
učenik – apostol Jovan. Često se predstavljaju i orudja kojim je Hristos mučen
– koplje, kojim su mu proboli rebra, sundjer sa sirćetom, koji Mu je dao rimski
vojnik.
Ponekad se može videti Krst sa polumesecom. Ponekad se to tumači kao simbol
pobede Pravoslavlja nad islamom. Ali Krst sa polumesecom je poznat još iz
prvih hrišćanskih vremena, mnogo pre susreta hrišćana i muslimana: on podrazumeva
oblik krsta i sidra kao znaka nade. Polumesec simbolizuje i evharistijsku
Čašu sa Hristovom Krvi, Kojom se iskupljuju ljudski gresi. Takvi Krstovi se
postavljaju na Crkvama, koje su posvećene Presvetoj Bogorodici, jer je mesec,
polumesec – znak Presvete Bogorodice, a Krst – znak sunca i simbol Hrista”.
To što nam je dano da vidimo i razumemo na Krstu, nam samo približuje ali
ne i u potpunosti otkriva tajnu Raspeća i tajnu Krsta.
Drevni pisac Tertulijan piše: “Kada započinjemo bilo šta, ili nastavljamo
nešto da radimo, ulazeći u kuću ili izlazeći, oblačeći se i obuvajući, pri
umivanju i pre ručka, ustajući od sna, ležući i sedajući, i uopšte pri svakom
delu stavljamo na svoje čelo “krsni znak”.
Krst je simbol pobede nad djavolom! I ne samo to … Blažena Pelagija je govorila
da iz pravilno skupljena tri prsta izlazi oganj. I kada nosimo na sebi Krst,
onda blagodatni oganj opaljuje, osvećuje i očišćuje naše telo. Krv, koju daje
srce, prolazi kroz ognjeni Krst i očišćuje ga od svega besmislenog i strašnog
– sve sagoreva. I zato što se više krstimo, govorila je Pelagija, tim je naša
krv čistija, tim je razum uzvišeniji, i bliži Bogu, i tim brže naša molitva
dospeva do Gospoda. To je značenje Krsta!
Molitve Časnom i Životvornom Krstu Gospodnjem
“Krst Tvoj, Gospode, u kome tražim pribežište, neka mi bude most preko velike,
plamene reke. Neka Njime udjem u život. Krst Tvoj neka me prati pri tom strašnom
prelasku, odgoneći od mene mračne sile, i neka mi bude ključ i otvori rajska
vrata, kako bi ušao u veselje, obradovao se i proslavio Tvoju darežljivost,
Mnogomilostivi!”.
(Pslatir Jefrema Sirina)
Ogradjeni sada Krstom, suprotstavljamo se neprijatelju, ne bojeći se tog lukavstva,
ni zamki, jer se kao gordi uniuštava I biva zgažen na drvetu silom Raspetog
na Krstu.
Krst Tvoj, Gospode, osvećuje, i Njime se isceljuju oslabljeni gresima. Zbog
toga Ti pripadamo: pomiluj nas.
Gospode, dao si nam Krst kao oružje protiv djavola; on drhti i trese se ne
trpeći da gleda na Njegovu silu, jer mrtve podiže i smrt uništava. Poklanjamo
se Tvome pogrebenju i vaskrsenju.