 |
Poverenik
Ujedinjenih Sindikata Srbije-Sindikat Poreske uprave Beograd
Zoran Mihailo Pisković
Предмет поста: Куда иде Синдикализам Србије? |
Jedna čitateljka na jednom sajtu:
sledeće pita:
5. април 2014. at 23:59
KOJI SINDIKAT? CIJI SINDIKAT? KOGA STITI SINDIKAT? IMA LI U SRBIJI SINDIKAT?
Odgovor je u maksimi:''KO KUCA OTVORIĆE MU SE''.
BEOGRAD 06.04.2014. godine
Poverenik
Ujedinjenih Sindikata Srbije-Sindikat Poreske uprave Beograd
Zoran Mihailo Pisković
напомиње на крају следеће:
НАСТАВАК ПОСТА:
Дана 18.04.2014. године одговор на питање горе поменуте читатељке и констатације овога Синдиката дошао је са
у коме се наводе описи којих има свуда па на жалост и у окружењу где повереник Зоран Михаило Писковић ради и о чему смо огорчено раније опширно писали у овоме синдикалном Блогу, али ето дође време да се барем слободно пише о тим аномалијама и повлашћенима!
Изванредно написан ''Текст истине'' гласи:
Sindikalcima u policiji plate od 150.000 dinara, a rade jedan sat dnevno
L. Gedošević | 17. 04. 2014. - 22:13h | Foto: RASPominjući 750 zaposlenih u MUP-u koji dnevno rade po sat vremena a imaju plate i do 150.000 dinara, lider SNS Aleksandar Vučić mislio je na pojedince iz policijskih sindikata, saznaje „Blic“.
Visoke zarade rezervisane samo za pojedine u policijiDa je Vučić mislio upravo na njih, „Blicu” je potvrdio i izvor iz MUP-a.
- To su policajci iz sindikata koji su na osnovu sindikalnih delatnosti oslobođeni rada, potpuno ili delimično. A to je zaista veliki problem koji mora da se reši. Sa druge strane, pošto su angažovani sindikalno, po zakonu im niko ne može ništa, pa sve to liči na jedan začarani krug - kaže naš izvor.
U Nezavisnom policijskom sindikatu Srbije kažu da je tačno da pojedinci primaju visoke plate koje zavise od mesta na kome rade, odnosno od funkcije koju obavljaju.
- Ovo ne shvatamo kao udarac na nas, već pokušaj sređivanja sveopšteg haosa u MUP, i jedva čekamo da vidimo epilog cele priče - kaže Momčilo Vidojević, predsednik NPSS, koji navodi da je ovaj sindikat već ukazivao na ovaj problem.
Veljko Mijailović iz Policijskog sindikata Srbije smatra da bi trebalo imenovati te ljude, ko im je tako nešto omogućio i ko im je dao pravo da sindikalizam koriste za ostvarivanje ličnih interesa. On kaže da je tačan podatak da ih ima oko 750.
Prema njegovim rečima, pojedini su sindikalnu borbu koristili za lične interese, pa su postavljani na mesta pomoćnika komandanta Žandarmerije, na mesta zamenika načelnika policijskih uprava, a neki su odlazili u bezbednjake.
Повереник
УСС-Синдикат Пореске управе Београд
Зоран Михаило Писковић
Овај концепт важи у Немачкој Германији и о томе смо писали на постуПодсећамо да је идеологија УСС-Синдиката Пореске управе Београд следећа:-1 Бављење синдикалним радом искључиво без накнаде волонтерски. Зарада синдикалцу на редовном радном месту за 8 САТИ рада. Не плаћати ни динара синдикалном активисти по основу његовог наводног синдикалног рада и одсуства са рада.2. Боримо се за тренутно брисање свих постојећих синдикалних организација из важећих синдикалних регистра и потом оснивање нових Синдиката-оних који ће се синдикалном активношћу бавити ван привредних субјеката и организација јавног сектора. Када се то догоди, а догоди ће се, тада ће Синдикати бити непоткупљиви и радиће за добробит својих штићеника уместо да склапају дилове са послодавцима и власницима привредних субјеката.
те због значаја тог текста поново га понављамо, а он гласи:
'' СТРУКТУРА, ДЕЛОВАЊЕ И УЛОГА КРОВНЕ СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ НЕМАЧКИХ СИНДИКАТА ДГБПоложај синдиката у НемачкојНемачка кровна синдикална организација, у оквиру које делује осам синдиката, окупља око 8 милиона чланова, што чини око 22% радно способних људи у овој земљи. Најбројније је Удружење синдиката услужних делатности (Верди) са око 3 милиона чланова. Следе Индустријски синдикат металаца (ИГМ) са око 2,5 милиона чланова, Немачки савез чиновника у области јавних служби са око милион чланова, Синдикат рударства, хемијске и енергетске индустрије (ИГ БЦЕ) који броји око 800.000 чланова, те Синдикат прехране и угоститељства (НГГ) са око 200.000 чланова и 330 запослених лица. Синдикати који делују у оквиру ДГБ организовани су по принципу индустријског удруживања и обједињавају различите политичке правце и погледе на свет (нпр. хришћански синдикат). Утицај синдиката на одлуке послодаваца је врло снажан.Начин рада и деловања немачких синдикатаСиндикати у Немачкој свој рад спроводе на професионалном и регионалном принципу. Они своје деловање не остварују кроз синдикалне одборе у предузећима, као што је то у Србији, већ преко професионално ангажованих регионалних повереника који су задужени за непосредан рад са свим члановима синдиката, као и са представницима запослених, односно члановима радничких већа (савета) у свим предузећима на одређеном региону.Представници запослених, који не морају да буду чланови синдиката, могу заједно са члановима синдиката, а преко радничких већа, да воде успешан социјални дијалог са послодавцима, како би сви заједно, а не само послодавац, доносили све битне одлуке које се тичу положаја и права запослених у предузећу, као што су: висина зарада, прековремени рад, накнаде, безбедност и здравље на раду, боловања и сл.Финансирање синдикатаРад синдиката се финансира од чланарине. Чланство у синдикату се остварује добровољним потписивањем одговарајуће приступнице и давањем сагласности за одбијање синдикалне чланарине од зараде. Она се, у преко 90 % случајева, одбија путем банке - трајним налогом или личном уплатом чланова синдиката, при чему послодавци немају увид у финансијско стање синдиката. Синдикална чланарина је, као и код нас, 1% од бруто зараде запосленог, али је начин распоређивања ових средствима сасвим другачији него у Србији.На рачун гранског синдиката уплаћује се 85%, а на рачун одговарајућег региона 15% чланарине. Из средстава намењених региону финансирају се текући трошкови, копирање и дистрибуција материјала повереништвима у региону, употреба аутомобила, канцеларијски материјал, маркетинг и сл. Синдикална чланарина у предузећима и установама у Немачкој не постоји.Свако регионално повереништво, крајем године, прави свој буџет за наредну годину, а одговарајућа финансијска служба ДГБ врши контролу утрошених средстава на тромесечном нивоу. Средства прикупљена кроз чланарину се, уз овакву расподелу, морају трошити наменски и лако се контролишу.Подршка коју синдикати (регионални повереници) пружају чланству- Свој рад, по правилу, обављају кроз посете предузећу и разговоре са послодавцима;- У канцеларији регионалног повереника се обављају разговори са члановима синдиката или радницима који се обраћају синдикату за помоћ;- Воде базу података за све чланове синдиката са региона. Она је умрежена са централом, тако да се у сваком тренутку могу добити и проверити све потребне информације и подаци о сваком члану синдиката;- У циљу ажурирања базе података, проверавају податке о чланству на шестомесечном нивоу;- Врше коресподенцију са послодавцима;- По потреби, ангажују правну службу, са којом припремају тужбу суду и прате реализацију свих судских одлука на региону;- Организују разне семинаре, манифестације, презентације и друге активности на региону;- Објављују синдикални лист у електронском облику, који достављају на лични захтев;- Реализују и друге активности од интереса за чланство.Правна заштитаПравна служба обезбеђује чланству бесплатну правну помоћ и заштиту у сваком тренутку. У том циљу је формирано и ДОО „Предузеће за пружање правне помоћи“, у коме раде правници са положеним правосудним испитом, као и секретари за правна питања - лица која нису правници по струци, али су едуковани за пружање правне помоћи за поједине области. Они у првом степену решавају проблеме из своје надлежности (око 75% спорова се решава мирењем). У тежим случајевима, када је неопходно да се воде судски спорови, ангажују се и адвокати, чије су услуге врло скупе. Право на остваривање правне помоћи има сваки члан синдиката, након три месеца уплаћивања синдикалне чланарине и уз услов да, након окончања судског поступка, мора бити још једну годину члан синдиката. Уведена је и такозвана “врућа линија“, како би чланови синдиката, у свако доба, телефонским путем могли добити потребну помоћ.Проблеми у раду синдикатаНемачки синдикати, који делују у правно уређеној и индустријски високо развијеној држави, врло су добро организовани. Ипак, и они се суочавају са проблемима у раду, као што су незаконито отпуштање запослених, неисплаћивање зарада, тешки услови за рад, конкуренција такозваних „кућних синдиката“ које формирају и подржавају поједини послодавци.Односи међу синдикатимамеђусобни односи између појединих синдикалних централа су на веома добром нивоу. Према послодавцима наступају заједнички и јединствено, што им обезбеђује већи утицај на одлуке послодавца. Немачки систем радних односа се заснива на двојној структури: на гранском нивоу синдикати делују као интересне организације, а на нивоу предузећа то су савети запослених (раднички савети).Потребу постојања радничких већа, немци су презентовали на сликовит начин:„То је као кад човек хода само на једној нози, а за нормалан ход потребне су две ноге.“Дана 20.04.2014. године ФИНАЛЕ ПРИЧЕ
Обавештен сам од познаваоца Синдикализма Србије да се увелико припрема реформа Синдикализма и то управо према концепту Уједињених Синдиката Србије-Синдиката пореске управе о чему смо напред писали.
Синдикалне фракције се морају дислоцирети из организација Приватног и Јавног Сектора Србије и на тај начин одстранити ''раздоре'' који запослени по том основу имају у колективима у којима раде. Синдикално чланство мора бити приватна ствар сагласно члану 16. Закона о заштити података о личности. Подсећамо да је овом одредбом изричито прописано да СУ НАРОЧИТО ОСЕТЉИВИ ПОДАЦИ ВЕЗАНИ ЗА СИНДИКАЛНУ ПРИПАДНОСТ, ОДНОСНО НЕПРИПАДНОСТ јер је дословно следеће народ наредио:''Подаци који се односе на националну припадност, расу, пол, језик, вероисповест, припадност политичкој странци, синдикално чланство, здравствено стање, примање социјалне помоћи, жртву насиља, осуду за кривично дело и сексуални живот могу се обрађивати на основу слободно датог пристанка лица, осим када законом није дозвољена обрада ни уз пристанак.
Изузетно, подаци који се односе на припадност политичкој странци, здравствено стање и примање социјалне помоћи, могу се обрађивати без пристанка лица, само ако је то законом прописано.''
О нужности дислоцирања Синдикалних организација из колективитета Приватног и Јавног Сектора овај Синдикат је теоријски јасно дао осврт у теоријским фундаменталним чланцима:
Констатујемо да смо и у овом концепту већ сада победили и радништво ослободили тих паразита који ''говоре у њихово име'', а немају никакве везе са њима, осим у делу интересног корумпирања...... и узурпирања..........
