 |
Блогер,
Зоран Михаило Писковић-
Дорћолац Београдски
|
Здраво,
Предмет овог поста
је: Prajezik i danas živi u mnogim govornim jezicima
Данас 11.05.2013. године у могућностима сам да цитирам
један најновији научни текст из кога произлази сазнање да су људи постали
словесни-глагољиви тек пре око 15.000 – 9.500 година у односу на данашњи дан. Овим
се доказује тачност тврдњи професора протојереја-ставрофора Лазара Милина који
је кроз своју Апологетику у време најцрњег атеизма храбро сведочио ову истину. Јеврејски
и црквени календар који тачно каже у којој смо хиљадитој години од стварања света
показује се да су тачни. Сећам се проте Милина када је на атеистичким трибинама
у Београду-СКЦ односно Дому Омладине научно доказивао истинитост хришћанских
тврдњи. С овим у вези помињем изванредног теолога протојереја Божидара Мијача који
је у то време стравичног атеизма говорио да Вера не потребује никакву верификацију,
јер је она аксиом….У то време стравичног атеизма као духовник цркве Светог Лазара-Лазарице сваке друге среде држао је предавање нама присутнима ''Апокалипсис- Књига Живота''.....Тада око 1978-1984 у континуитету је проповедао шта ће скоро бити јер ''времена већ неће бити''....Тада је објавио изванредну студију о Иконама која је на нас тада деловала охрабрујуће......
Вечна успомена на светилнике Цркве Лазар Милин, Божидар Мијач, Виктор Царевски, Душан Кордић, .....протојереје Београдске
Сам текст гласи:
REVOLUCIONARNO LINGVISTIČKO ISTRAŽIVANJEReč mama postojala još u ledenom dobu
Prateći učestalost promene jezika, naučnici otkrili 23 termina koja se danas izgovaraju slično kao i pre 15.000 godina
LONDON - Pojedine reči preživele milenijume i sve velike seobe.
Stanovnici Evrope i Azije pre 15.000 godina koristili su jedan jezik, a neke od tih reči i danas su žive u mnogim jezicima, pokazuje novo istraživanje.
Identifikacija reči
- Uspeli smo da rekonstruišemo čak 23 reči koje su koristili još lovci i skupljači plodova koji su naseljavali područje Kavkaza. Reči kao što su mama, vući i muškarac, kora i pljunuti korišćene su još krajem ledenog doba - kaže Mark Pejgel, evolutivni biolog sa univerziteta u Redingu u Velikoj Britaniji.
Pejgel je pošao od pretpostavke da je evolucija jezika slična evoluciji živih bića, pa se većina ključnih reči, poput onih koje se najčešće koriste i koje definišu društvene odnose, menja veoma retko.
Da bi otkrili te drevne reči, Pejgel i njegove kolege pratili su koliko se brzo menjaju reči u modernim jezicima. Oni su identifikovali najstabilnije reči i mapirali veze između različitih modernih jezika. Reči su rekonstruisali na osnovu učestalih promena kakve su pretvaranje latinske reči za oca (pater) u englesku - father. Na taj način otkrili su 23 reči, među kojima su mama, muškarac, vatra, ruka i pljunuti, i tvrde da su one zvučale slično i pre 15.000 godina.
Postignut maksimum
Nažalost, ova tehnika praćenja jezika je veoma ograničena pa je teško rekonstruisati više od te 23 reči.
- Istraživanje je pokazalo da naučnici mogu da kombinuju lingvističke podatke sa arheologijom i antropologijom kako bi istražili praistoriju i shvatili seobe ljudi i kontakte među njima - kaže Vilijam Kroft, lingvista sa univerziteta Novi Meksiko, koji nije učestvovao u studiji.
(A. I.)
- Uspeli smo da rekonstruišemo čak 23 reči koje su koristili još lovci i skupljači plodova koji su naseljavali područje Kavkaza. Reči kao što su mama, vući i muškarac, kora i pljunuti korišćene su još krajem ledenog doba - kaže Mark Pejgel, evolutivni biolog sa univerziteta u Redingu u Velikoj Britaniji.
Pejgel je pošao od pretpostavke da je evolucija jezika slična evoluciji živih bića, pa se većina ključnih reči, poput onih koje se najčešće koriste i koje definišu društvene odnose, menja veoma retko.
Da bi otkrili te drevne reči, Pejgel i njegove kolege pratili su koliko se brzo menjaju reči u modernim jezicima. Oni su identifikovali najstabilnije reči i mapirali veze između različitih modernih jezika. Reči su rekonstruisali na osnovu učestalih promena kakve su pretvaranje latinske reči za oca (pater) u englesku - father. Na taj način otkrili su 23 reči, među kojima su mama, muškarac, vatra, ruka i pljunuti, i tvrde da su one zvučale slično i pre 15.000 godina.
Postignut maksimum
Nažalost, ova tehnika praćenja jezika je veoma ograničena pa je teško rekonstruisati više od te 23 reči.
- Istraživanje je pokazalo da naučnici mogu da kombinuju lingvističke podatke sa arheologijom i antropologijom kako bi istražili praistoriju i shvatili seobe ljudi i kontakte među njima - kaže Vilijam Kroft, lingvista sa univerziteta Novi Meksiko, koji nije učestvovao u studiji.
(A. I.)
Mala Azija kolevka jezika
Grupa naučnika s Novog Zelanda nedavno je sprovela istraživanje i zaključila da je većina evroazijskih jezika nastala pre 8.000-9.500 godina u Maloj Aziji. Oni veruju da se taj prajezik širio razvojem poljoprivrede. Drugi istraživači veruju da su indoevropski jezici nastali u stepama severno od Kaspijskog i Crnog mora pre 6.000 godina i da ih je raširilo polunomadski narod nazvan Kurgan.
Grupa naučnika s Novog Zelanda nedavno je sprovela istraživanje i zaključila da je većina evroazijskih jezika nastala pre 8.000-9.500 godina u Maloj Aziji. Oni veruju da se taj prajezik širio razvojem poljoprivrede. Drugi istraživači veruju da su indoevropski jezici nastali u stepama severno od Kaspijskog i Crnog mora pre 6.000 godina i da ih je raširilo polunomadski narod nazvan Kurgan.
С поштовањем, уз Божју помоћ, свако добро и
здрави били!
Београд 11.05.2013. године
Блогер,
Зоран Михаило
Писковић-
Дорћолац Београдски
У НАСТАВКУ ПОГЛЕДАЈТЕ ИСЕЧАК ИЗ НОВИНА А ОН ЈЕ ОБЈАВЉЕН►►►►
 |
Блогер,
Зоран Михаило Писковић-
Дорћолац Београдски
|
0 коментара:
Постави коментар