 |
Блогер,
Зоран Михаилов Писковић-
Дорћолац Београдски
|
Здраво,
Предмет овог поста
је: Iluzije, snovi, bespuća i prvomajske praznoverice
Јуче 30.04.2013. године сам као синдикалац добио налог од Одбора повереника да објавим честитку за Први Мај те да исти честитам свим запосленима. Одбио сам то да учиним јер сам синдикалац строге православне оријентације што није тајна. Каква славља на ВЕЛИКУ СРЕДУ и ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК дане Великог Часног Поста ?
Писали смо о томе на овом Блогу, па ако Вас занима кликните на следећим насловима
Међутим, право схватање предметног догађаја за који смо ми од давно знали објављено је под следећим насловом
где се поред осталог наводи У НАСТАВКУ следеће ►►►►
Рођендан Илумината и пагански празник разузданости
Много пре него што је постао „светиња радничке класе“ као значајан део традиције међународног социјализма, Први мај је вековима имао посебно и потпуно другачије значење у европској култури.
Први мај и средњовековни празник оргија
У средњовековнојзападној Европи, посебно у Енглеској, Први мај је био фестивал плодности који је славио повратак пролећа, обнављање године и родност земље. Сетва се схватала као сексуални чин, односно, као облик паганске сексуалне магије. Према томе, Први мај био дан сексуалне слободе и разузданих оргија. Традиционални првомајски стуб (енгл. Maypole) био је изразито фалусни симбол. Изабрана „Мајска краљица“ представљала је тек прерушени аватар паганских богиња-мајки, које су имале истакнуто место у религији „Wicca“ и другим предхришћанским веровањима. Она је, заједно с другим сеоским девојкама, одлазила у оближњу шуму, где би је дочекали „Робин од Гринвуда (Зелене шуме)“ и његови „весели мушкарци“ – или, тачније, један локални младић, или можда властелин, одевен у ношњу која је евоцирала гласника пролећа. У весељу које је уследило, „Робин“ би поверио девојкама како је дошло време за њихову сексуалну иницијацију. У неким је случајевима, пак, Робин давао свој благослов за полно здруживање већ заручених парова. Девет месеци после тога, земља би родила незаконитом децом, која су се називала „Робиновим синовима“. Порекло презимена Робинсон могуће је у многим случајевима наћи управо у овим ритуалима.
Према једном хроничару из елизабетанског доба, „сви би младићи, девојке, старци и старице, ноћу тумарали шумама, гајевима, брдима и планинама, где би проводили читаву ноћ у угодној разоноди“. Исти хроничар, уз ноту одвратности, закључује: „Чуо сам из поузданих извор да се од четрдесет или стотину девица које су ноћу одлазиле у шуму, једва трећина вратила кући неокаљана“.
„Робина од Зелене шуме“, односно древно поганско божанство плодности или Зеленог човека, бркали су такође с Робином Худом – те је он можда чак и чинио саму срж легенде о Робину Худу. Тако је, на пример, 1555. године парламент Шкотске забранио представу коју су редовно, сваког маја, у замку Рослин изводили путујући пантомимичари. Представа се звала Робин Худ и Мали Џон, и била толико популарна да су две куле замка назвали „Робин Худ“ и „Мали Џон“. „Нико“, објавио је Парламент „не сме да тумачи ликове Робина Худа, Малог Џона, опата од Безумља или Мајске краљице“. Фразелогија овог указа открива много. „Опат од Безумља“ је, наравно, фратар Так – који је, у свом изворном, паганском облику, управљао снагама „непрепорођене природе“ и анархије, и који је своју богохулну пародију на хришћански благослов утеловио у мајским свечаностима плодности. „Мајска краљица“ је лик очуван у легенди о деви Маријани, с којом се поистовећивала свака сеоска девојка приликом сексуалне иницијације коју је предводио „Робин“.
Први мај и Вајсхауптови Илуминати
Давне 1920. године, велики политички ”геније”, потоњи шеф британске владе, Винстон Черчил, пише у једном свом аналитичком чланку…
”Од дана Спартака (Вајсхаупта), преко Карла Маркса па све до ових дана Троцког, Беле Куна, Розе Луксембург и Еме Голдман, завера широких размера која тежи разарању цивилизације и успостављању реконструктивног друштва на бази заустављеног развоја, намерне злобе и немајућег јединства – непрестано расте. Та завера је одиграла сасвим препознатљиву улогу у трагедији Француске револуције. Била је главни подстрекач сваког субверзивног покрета током 19. века. И, коначно, ова банда чудноватих личности из подземља великих градова Европе и Америке чврсто је зграбила руски народ и практично постала неограничени господар огромне империје”.
Спартак је био псеудоним за Адама Вајсхаупта, оснивача Илумината. За Карла Маркса и дан-данас важи да је (био) отац комунизма. У овом тексту Черчил повезује у један историјски континуирани низ: Вајсхаупта и Илуминате из 1776. са комунистима Карла Маркса из 1848. и руским бољшевицима из 1917. године. Његов је закључак био да им је заједнички циљ био ”разарање цивилизације”. Другим речима, Черчил тврди да им је намера била успостављање ”Новог светског поретка”.
И сами Вајсхаупт је отворено писао: ”Велика снага нашег Реда лежи у његовој тајности; нека се никада не појави на било ком месту под својим правим именом, већ увек под туђим и са другим звањем”.
А где прикрива свој Ред? О томе сам каже: ”Ништа нам не погодује боље од три најнижа ступња слободног зидарства: јавност је на њих навикнута, мало од њих очекује и стога на њих не обраћа пажњу”.
Даље Вајсхаупт каже: ”Прави циљ Реда је да влада светом. Да би ово постигао Реду је неопходно да уништи све вере, збаци све владе и укине приватну својину”. Век касније, 1876. године, баварске власти откриле су постојање Реда (Илумината). У извештају који је том приликом сачињен каже се: ”… јасни циљ овога Реда био је укидање Хришћанства и збацивање свих цивилиних власти”.
Адам Вајсхаупт је своју организацију, Илуминате, основао управо на овај датум 1776. године. Био је то празнични дан. Празник је био у част Сунца! Стари, пагански празник из епохе римске империје. Зашто је Вајсхаупт изабрао баш овај дан и овај ”празник”?
Историја недвосмислено сведочи да је римски император Диоклецијан (284-305) био, засигурно, најсуровији гонитељ хришћана. Године 303. он обзнањује едикт о једнобразној вери у Царству коју Хришћани не прихватају. За ту непослушност, нелојалност Империји, бивају сурово кажњени одузимањем јавних и приватних поседа, забраном окупљања, рушењем цркава, уништавањем светих списа…
Плаћено је, по некима, ценом од чак стотину хиљада живота. Године 305. дана 1. маја, Диоклецијан се разболео и абдицирао.
Вајсхаупт (који је био професор канонског права на инголштатском универзитету у Немачкој) је знао за овај датум. Његова је одлука била да настави тамо где је Диоклецијан стао 1.400 година раније.
Циљ Илумината био је: ”човек савршен као бог – без Бога”. Комунизам, који је на велика врата у наше друштво и наш народ увео и у свест и навику дубоко пенетрирао овај ”празник”, имао је само један циљ: рај на земљи, рај без Бога! Но, вратимо се још једној истини изреченој устима Адама Вајсхаупта: ”Никада нисам мислио да ћу бити оснивач нове религије”.
С поштовањем, уз Божју помоћ, свако добро и
здрави били!
Београд 01.05.2013.
Блогер,
Зоран Михаилов
Писковић-
Дорћолац Београдски
0 коментара:
Постави коментар