Inicijativa kandidata, poreskih službenika, nameštenika i penzionera Poreske uprave Srbije
Најновији чланци на покретној траци:
уторак, 27. новембар 2012.
POVREDE PRI DOLASKU I ODLASKU SA RADA I PROFESIONALNA OBOLJENJA SU POVREDE NA RADU
Погледајте и чланке:
вести
УЈЕДИЊЕНИ СИНДИКАТИ СРБИЈЕ-СИНДИКАТ ПОРЕСКЕ УПРАВЕ БЕОГРАД
Sindikat Poreske uprave Centrala Beograd-USS
ЧЛАНСТВУ, СИМПАТИЗЕРИМА НАСЛОВНОГ ПОВЕРЕНИШТВА, СВИМ ЗАПОСЛЕНИМ ПОРЕСКЕ УПРАВЕ СРБИЈЕ И ИНТЕРНЕТ ЈАВНОСТИ СРБИЈЕ
НАСЛОВ: POVREDE PRI DOLASKU I ODLASKU SA RADA I PROFESIONALNA OBOLJENJA SU POVREDE NA RADU
ЗДРАВО!
Поштоване колеге и колегинице Пореске управе и Интернет јавност Србије,
Данас 27.11.2012. године УЈЕДИЊЕНИ СИНДИКАТИ СРБИЈЕ-СИНДИКАТ ПОРЕСКЕ УПРАВЕ БЕОГРАДињихов повереник Зоран Михаилов Писковић су у могућности да прекуцају из ''Службеног гласника Србије'' бр.110/2012 од 20.11.2012. године изузетно битну пресуду Уставног Суда Србије која гласи:
Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Б. Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 18. октобра 2012. године, донео је
ОДЛУКУ
Утврђује се да одредба члана 33. став 5. Закона о здравственом осигурању („Службени гласник РС”, бр. 107/05, 109/05, 106/06 и 57/11) није у сагласности са Уставом и потврђеним међународним уговором.
Образложење
Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 33. став 5. Закона о здравственом осигурању („Службени гласник РС”, бр. 107/05, 109/05, 106/06 и 57/11). У иницијативи се наводи да је Законом о изменама и допунама Закона о здравственом осигурању („Службени гласник РС”, број 57/11) уведена измена овог закона у смислу да се, под повредом на раду не сматрају повреде при доласку и одласку са рада као и професионална обољења, а да се пре наведене измене Закона, повреда на раду утврђивала у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању, који садрже решење према коме се, под повредом на раду сматрају повреде при одласку и доласку на рад. Иницијатор истиче да је право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад људско право, зајемчено Уставом, а приликом његовог регулисања мора се имати у виду систем закона, јер Устав на то упућује у члану 69. став 3. Устава када одређује да запослени има право на накнаду зараде у случају привремене спречености за рад, у складу са законом. У том смислу, Законом о облигационим односима установљена су правила о узрочности између настале штете и њене накнаде, а иницијатор сматра да постоји узрочна веза између обављања посла и повреде која се догоди при доласку и одласку са посла, јер је запослени уговором о раду обавезан да дође на посао у одређено време, а још је директнија узрочна веза између обављања посла и професионалног обољења. Оспореном одредбом Закона, по мишљењу иницијатора, крши се и уставни принцип једнакости грађана из члана 21. Устава, јер, кад су у питању повреде при доласку и одласку са рада, Закон о здравственом осигурању не признаје право на новчану накнаду, док Закон о пензијском и инвалидском осигурању, у члану 22. став 3. исту чињеницу третира другачије и признаје у овим случајевима право на инвалидску пензију и право на накнаду за телесно оштећење. Стога, иницијатор сматра да је оспорена одредба члана 33. став 5. Закона о здравственом осигурању несагласна са одредбама члана 21. и члана 69. став 3. Устава.
Полазећи од разлога оспоравања наведене одредбе Закона, као и одговарајућих одредаба Устава Републике Србије, Уставни суд је, на седници одржаној 28. јуна 2012. године, донео Решење о покретању поступка за утврђивање неуставности одредбе члана 33. став 5. Закона о здравственом осигурању („Службени гласник РС”, бр. 107/05, 109/05, 106/06 и 57/11). Решење о покретању поступка Уставни суд је доставио Народној скупштини на одговор, на основу члана 33. став 1. и члана 107. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07 и 99/11). Пошто у остављеном року Народна скупштина није доставила одговор, Суд је наставио поступак, на основу одредбе члана 34. став 3. Закона о Уставном суду.
У спроведеном поступку пред Уставним судом, утврђено је да су Законом о изменама и допунама Закона о здравственом осигурању („Службени гласник РС”, број 57/11), који је ступио на снагу 8. августа 2011. године, измењене одредбе члана 33. ст. 4. до 6. Закона о здравственом осигурању, те да је наведеним изменама члана 33. Закона у ставу 5. предвиђено да се под повредом на раду у смислу става 4. овог члана не подразумевају професионална обољења, као и повреде при доласку, односно повратку са посла.
За оцену уставности оспорене одредбе члана 33. став 5. Закона о здравственом осигурању од значаја су и одредбе истог закона које су у вези са овом одредбом, којима је предвиђено: да право на здравствену заштиту у случају повреде на раду или професионалне болести обухвата здравствену заштиту у случају настанка повреде на раду или професионалне болести која се обезбеђује на примарном, секундарном и терцијерном нивоу, да се здравствена заштита из ст. 1. и 2. овог члана пружа на начин да сачува, поврати или унапреди здравствено стање осигураног лица и његову способност да ради и задовољи своје личне потребе у складу са овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона, да је повреда на раду, у смислу овог закона, свака повреда, обољење или смрт настала као последица несреће на послу, односно као последица сваког неочекиваног или непланираног догађаја, укључујући и акт насиља који је настао услед рада или је повезан са радом и који је довео до повреде, обољења или смрти осигураника која је наступила одмах или у периоду од 12 месеци од дана настанка повреде на раду, да се под професионалним обољењем у смислу овог закона подразумева обољење настало услед дуже изложености штетностима насталим на радном месту (члан 33. ст. 2, 3, 4. и 6.); да накнада зараде за време привремене спречености за рад припада осигураницима из члана 73. овог закона, ако је здравствено стање осигураника, односно члана његове уже породице такво да је осигураник спречен за рад из разлога прописаних овим законом, без обзира на исплатиоца накнаде зараде, и то ако је, поред осталог, привремено спречен за рад услед професионалне болести или повреде на раду (члан 74. став 1. тачка 2)); да висина накнаде зараде која се обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања, као и из средстава послодавца, у случајевима из члана 74. став 1. тач. 2) и 6) овог закона износи 100% од основа за накнаду зараде (члан 96. став 2.).
Уставом Републике Србије је утврђено: да се људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно се примењују, да се Уставом јемче, и као таква, непосредно примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законима, да се законом може прописати начин остваривања ових права само ако је то Уставом изричито предвиђено или ако је то неопходно за остварење појединог права због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајемченог права (члан 18. ст. 1. и 2.); да људска и мањинска права зајемчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајемченог права, да се достигнути ниво људских и мањинских права не може смањивати (члан 20. ст. 1. и 2.); да су пред Уставом и законом сви једнаки и да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације (члан 21. ст. 1. и 2.); да се права запослених и њихових породица на социјално обезбеђење и осигурање уређују законом и да запослени има право на накнаду зараде у случају привремене спречености за рад, као и право на накнаду у случају привремене незапослености, у складу са законом (члан 69. ст. 2. и 3.); да су потврђени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права део правног поретка Републике Србије и да потврђени међународни уговори не смеју бити у супротности са Уставом, да закони и други општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права (члан 194. ст. 4. и 5.).
Конвенцијом Међународне организације рада број 121 о давањима за случај несрећа на послу и професионалних болести, која је ратификована Уредбом Савезног извршног већа од 8. јула 1964. године („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 27/70) је предвиђено: да национално законодавство у вези са давањима за случај несреће на послу и професионалних болести треба да штити све запослене (укључујући ученике у привреди) у приватном и јавном сектору, подразумевајући задруге и у случају смрти храниоца породице, прописане категорије корисника (члан 4. став 1.); да осигурани случајеви треба да обухватају следеће случајеве ако су настали због несрећа на послу или професионалне болести, и то – а) болесно стање, б) неспособност за рад која је настала због таквог болесног стања и која повлачи губитак зараде онако како је дефинисано националним законодавством, ц) потпуни губитак способности за привређивање или делимичан губитак способности за привређивање изнад прописаног степена када је вероватно да ће овај губитак потпун или делимичан, бити трајан, или одговарајуће смањење физичког интегритета, д) губитак средстава за издржавање услед смрти храниоца породице за прописане категорије корисника (члан 6.); да свака чланица треба да пропише дефиницију „несреће на послу” која ће садржавати услове у којима се несрећа приликом доласка и одласка са посла сматра као несрећа на послу и треба да у својим извештајима у вези са применом ове конвенције које подноси сагласно члану 22. Устава МОР, специфицира изразе ове дефиниције (члан 7. став 1.).
Полазећи од тога да је држава, ратификовањем Конвенције међународне организације рада број 121 о давањима за случај несрећа на послу и професионалних болести, преузела обавезу да у свом законодавству пропише осигуране случајеве ако су настали због несрећа на послу или професионалне болести, наведене у члану 6. Конвенције, као и да, према одредби члана 7. став 1. Конвенције пропише дефиницију „несреће на послу” која ће садржавати услове у којима се несрећа приликом доласка и одласка са посла сматра као несрећа на послу, а да је одредбом члана 33. став 5. Закона о здравственом осигурању прописано, супротно одредби члана 7. став 1. Конвенције, да се под повредом на раду у смислу става 4. овог члана не подразумевају професионална обољења, као и повреде при доласку, односно повратку са посла, Уставни суд је оценио да је оспорена одредба Закона несагласна са одредбом члана 7. став 1. Конвенције, а самим тим и са одредбама члана 194. ст. 4. и 5. Устава, којима је предвиђено да су потврђени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права део правног поретка Републике Србије и да закони и други општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права.
Полазећи од изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42а став 1 тачка 2) и члана 45. тачка 1) Закона о Уставном суду, одлучио као у изреци.
На основу члана 168. став 3. Устава, одредба члана 33. став 5. Закона о здравственом осигурању наведеног у изреци престаје да важи даном објављивања Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Број IУз-314/2011
Председник
Уставног суда,
др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р
УЈЕДИЊЕНИ СИНДИКАТИ СРБИЈЕ-СИНДИКАТ ПОРЕСКЕ УПРАВЕ БЕОГРАДињихов повереник Зоран Михаилов Писковић констатују да се напред цитираном пресудом десио изузетан догађај у свету рада и запошљавања. Од момента објављивања пресуде знамо да се под повредом на раду сматрају све повреде настале приликом доласка и одласка са посла као и професионална обољења.
УЈЕДИЊЕНИ СИНДИКАТИ СРБИЈЕ-СИНДИКАТ ПОРЕСКЕ УПРАВЕ БЕОГРАДињихов повереник Зоран Михаилов Писковић примећују да је Уставни Суд Србије као ''Елитна институција СрБског народа'' изванредно рехабилитовао и имплементирао све Конвенције Међународне организације рада поред осталих и конвенцију 121 што се у наредној Синдикалној борби мора посебно ценити и до максимума на истој инсистирати. С овим у вези дефинитивно информишемо Јавност Србије о горе цитираној одлуци Уставног суда Србије којим је укинута одредба да се повреда од куће до посла и од посла до куће не сматра повредом на раду.
Подсећамо, да је изменама и допунама Закона о здравственом осигурању, у члану 33 став 5, из августа месеца прошле године, било укинуто је право запосленог да се у случају повреде на раду или обољења које настане на путу од посла до куће, таква повреда или обољење сматра повредом на раду или професионално обољење. Иницијатори су против ове одредбе оштро реаговали и упутили су захтев Уставном суду Србије да поништи ову одредбу Закона о здравственом осигурању. Уставни суд Србије је у новембру месецу 2012. године, донео Одлуку којом је утврдио неуставност ове одредбе Закона о здравственом осигурању и поново дао право запосленима који претрпе повреду од посла до куће право на накнаду као да је у питању повреда на раду. U međuvremenu i na http://www.kurir-info.rs/kako-da-zaradite-kad-se-polomite-clanak-561019 se navodi sledeće:
Kako da zaradite kad se polomite
DRUŠTVO,
Autor: Vladimir Spasić,D. Tadić,Foto: Zorana Jevtić
Prilikom izlaska na ulicu otvorite četvore oči
BEOGRAD - Pravično. Oko dve hiljade radnika, koliko se u proseku povredi na putu do posla i od posla, sada će moći da dobija punu zaradu umesto dosadašnjih 65 odsto. Ustavni sud je odlučio da se i povrede na putu do posla moraju priznati kao povrede na radu.
Na pitanje šta je to redovan put, Vera Božić Trefalt, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, objašnjava da je reč o najkraćem putu bez vremenskog ograničenja. Redovni put do i od posla ne znači da se na tom putu obavljaju privatni poslovi. Ona kaže da ne postoji podatak koliko se povreda desi na putu od i do posla, ali da se ukupno godišnje desi 20.000 - 25.000 lakih povreda, do 1.100 teških i do 40 smrtnih slučajeva na radnom mestu.
Prijavite povrede
U RFZO kažu da je teško proceniti koliko se povreda desi na putu do radnog mesta, ali da je to u proseku oko deset odsto od svih povreda.
- Svaki poslodavac po zakonu mora da prijavi takve povrede i tu prijavu zatim dobija RFZO. U interesu je, pre svega, građana da prijave svaku povredu na putu do posla, jer ako to ne urade, imaće manju naknadu za vreme bolovanja ili će im u slučaju invaliditeta penzija biti niža - objašnjavaju u RFZO.
Do aprila prošle godine sve povrede na putu do i od posla su bile povrede na radu, ali je to ukinuto izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Osigurajte se
Tako, ukoliko padnete na led, ne zaboravite da od lekara tražite potvrdu o povredama, koju ćete predati vašem poslodavcu. Inače, u poslednjih nekoliko dana prelomi nastali zbog padova na ledu najčešći su krivac za sve masovniju odštetu koju građanima isplaćuju osiguravajuće kompanije.
U slučaju povrede nastale usled pada na ledu naknadu iz osiguranja mogu ostvariti lica koju su osigurana od posledica nesrećnog slučaja. Iz osiguranja „Unika“ kažu da ova osiguranja obično ugovaraju poslodavci za svoje zaposlene, ali i građani sami - za sebe i članove svoje porodice.
Povređena i novinarka Kurira!
Naša novinarka juče je imala nezgodu u samom centru grada. Dok je prolazila Makedonskom ulicom, s krova zgrade na glavu joj se sručila gomila snega.
- Nisam osećala glavu, a na svu sreću, prolaznici i jedan taksista su mi pomogli da ustanem - kaže naša novinarka.
Kako bismo proverili da li građani koje zadesi slična sudbina od Grada imaju pravo na odštetu, kontaktirali smo sa Zoranom Markovićem, pomoćnikom za inspekcijske poslove.
- Nema odštete jer je svako dužan da skine sneg sa objekta u kojem živi ili radi. Ukoliko ne može, u obavezi je da pozove „Gradsko zelenilo“, „Beogradput“...
0 коментара:
Постави коментар