 |
| SINDIKAT PORESKE UPRAVE CENTRALA Beograd-USS |
УЈЕДИЊЕНИ
СИНДИКАТИ СРБИЈЕ-СИНДИКАТ ПОРЕСКЕ
УПРАВЕ БЕОГРАД
|
SINDIKAT PORESKE
UPRAVE CENTRALA Beograd-USS
|
|
|
|
ЧЛАНСТВУ, СИМПАТИЗЕРИМА НАСЛОВНОГ
ПОВЕРЕНИШТВА, СВИМ ЗАПОСЛЕНИМ ПОРЕСКЕ УПРАВЕ
СРБИЈЕ И ИНТЕРНЕТ ЈАВНОСТИ СРБИЈЕ
|
|
|
|
Предмет: Kolektivni ugovor se primenjuje ako je povoljniji od zakona
|
Поштоване
колеге и колегинице Пореске управе и Интернет јавност Србије,
УЈЕДИЊЕНИ
СИНДИКАТИ СРБИЈЕ-СИНДИКАТ ПОРЕСКЕ
УПРАВЕ БЕОГРАД
и њихов Повереник
Зоран Михаило Писковић су упорно бранили уставност и законитост која треба да влада у Пореској управи а што можете погледати на:
Ствари се развијају муњевито тако да у доле цитираној-прекуцаној пресуди Уставног суда Србије из ''Сл. Гласника'' бр. 95/13 од 31.10.2013. године читамо следеће окрепљујуће ставове, који гласе:
Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Б. Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 5. Устава Републике Србије, на седници одржаној 26. септембра 2013. године, донео јеОДЛУКУУтврђује се да одредба члана 8. став 2. Посебног колективног уговора за државне органе („Службени гласник РС”, бр. 95/08 и 86/11) није у сагласности са законом.ОбразложењеУставном суду је поднета иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредбе члана 8. став 2. Посебног колективног уговора за државне органе („Службени гласник РС”, број 95/08). Подносилац иницијативе наводи да је оспореном одредбом Посебног колективног уговора утврђен круг лица који се сматрају члановима уже породице у смислу остваривања права на плаћено одсуство на другачији начин у односу на одредбу члана 77. став 4. Закона о раду, па сматра да оспорена одредба овог колективног уговора није у сагласности са законом. Иницијатор није навео одредбе Устава у односу на које тражи оцену уставности оспорене одредбе Посебног колективног уговора, а ни разлоге због којих захтева оцену уставности, па се може сматрати да се иницијативом захтева само оцена законитости наведеног колективног уговора, јер је захтев за оцену уставности само формално постављен.У одговору Владе, као једног од потписника оспореног Посебног колективног уговора за државне органе, поред осталог, се наводи да је дужина плаћеног одсуства државних службеника регулисана одредбом члана 8. став 1. Посебног колективног уговора, а поједини разлози одсуства се везују за члана уже породице, као што су порођај, тежа болест, смрт члана уже породице. Круг лица који се сматрају члановима уже породице, поред лица наведених у оспореној одредби члана 8. став 2. Посебног колективног уговора, дефинисан је као „и друго лице према коме запослени има законску обавезу издржавања”, а лица према којима постоји законска обавеза издржавања утврђена су Породичним законом („Службени гласник РС”, бр. 18/05 и 72/11), па се може закључити да није сужен круг лица у односу на одређење „чланова уже породице” према одредби члана 77. став 4. Закона о раду. Други учесници који су закључили оспорени колективни уговор – Синдикат запослених у управи, правосуђу и друштвеним организацијама Србије и Синдикат запослених у правосудним органима Србије, нису одговорили на тражење Уставног суда да доставе одговор на наводе подносиоца иницијативе.Уставни суд је у спроведеном претходном поступку утврдио да су одредбама члана 8. став 1. Посебног колективног уговора за државне органе („Службени гласник РС”, бр. 95/08 и 86/11) утврђени случајеви у којима запослени има право на плаћено одсуство и дужина трајања одсуствовања са рада по сваком од основа. Оспореном одредбом члана 8. став 2. Посебног колективног уговора предвиђено је да се члановима уже породице, у смислу овог колективног уговора, сматрају: супружник и ванбрачни партнер, дете рођено у браку и бан брака, пасторак, усвојеник храњеник и друго лице према коме запослени има законску обавезу издржавања.Према одредби члана 14. став 1. Закона о државним службеницима („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05 – исправка, 83/05 – исправка, 64/07, 67/07 – исправка, 116/08 и 104/09), државни службеник има право на одморе и одсуства према општим прописима о раду и посебном колективном уговору.Законом о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09 и 32/13) прописано је: да општи и посебан колективни уговор морају бити у сагласности са законом (члан 4. став 1.); да колективни уговор и правилник о раду (у даљем тексту: општи акт) и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом, да општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није друкчије одређено (члан 8.); да запослени има право на одсуство са рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство) у укупном трајању до седам радних дана у току календарске године, у случају склапања брака, порођаја супруге, теже болести члана уже породице и у другим случајевима утврђеним општим актом и уговором о раду, да се време трајања плаћеног одсуства из става 1. овог члана утврђује општим актом и уговором о раду, да поред права на одсуство из става 1. овог члана запослени има право на плаћено одсуство још пет радних дана због смрти члана уже породице и два дана за сваки случај добровољног давања крви рачунајући и дан давања крви, да се члановима уже породице у смислу ст. 1. и 3. овог члана сматрају брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник, старатељ и друга лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим, те да се општим актом и уговором о раду може утврдити право на плаћено одсуство у трајању дужем од пет радних дана, у смислу ст. 1. и 3. овог члана (члан 77.).Из наведене одредбе члана 77. став 4. Закона о раду и оспорене одредбе члана 8. став 2. Посебног колективног уговора произлази да је оспореном одредбом овог колективног уговора на другачији начин уређено спорно питање ко се сматра чланом уже породице у погледу остваривања права на плаћено одсуство, када се случајеви за остваривање тог права односе на члана уже породице, у односу на одредбу члана 77. став 4. Закона о раду. Наведена разлика односи се како на лица која се таксативно наводе као чланови уже породице, тако и на начин на који су одређена и друга лица, осим наведених, за која одредба члана 77. став 4. Закона о раду прописује да су то и друга лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим, док је према оспореној одредби Посебног колективног уговора члан уже породице и друго лице према коме запослени има законску обавезу издржавања. Полазећи од тога и да је одредбама члана 77. ст. 2. и 5. Закона о раду предвиђено само овлашћење да се време трајања плаћеног одсуства из члана 77. став 1. Закона утврђује општим актом (у који, према одредби члана 8. Закона, спада и колективни уговор) и уговором о раду, као и да се општим актом и уговором о раду може утврдити право на плаћено одсуство у трајању дужем од пет радних дана, у смислу ст. 1. и 3. члана 77. Закона, то значи да је Закон о раду уредио питање круга лица која чине ужу породицу у смислу остваривања права у питању и да није предвидео овлашћење да се питање чланова уже породице може уређивати општим актом, било да се круг лица која су законом утврђена може сузити, односно проширити или уредити на другачији начин. Из наведених разлога, Уставни суд је закључио да су оспореном одредбом члана 8. став 2. Посебног колективног уговора за државне органе, потписници овог колективног уговора прекорачили законска овлашћења, јер су општим актом уредили питање које је предмет законске регулативе и за које није постојало законско овлашћење да се може уређивати колективним уговором, па је оценио да одредба члана 8. став 2. Посебног колективног уговора за државне органе није у сагласности са одредбама члана 77. Закона о раду.Полазећи од наведеног, а имајући при томе у виду да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружили су поуздан основ за одлучивање, Уставни суд је одлучио као у изреци, без доношења решења о покретању поступка, сагласно одредби члана 53. став 3. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 – Одлука УС).На основу изложеног и одредаба члана 42а став 1. тачка 2) и члана 45. тачка 4) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.На основу члана 168. став 3. Устава Републике Србије, одредба члана 8. став 2. Посебног колективног уговора за државне органе наведеног у изреци престаје да важи даном објављивања Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије”.Број IУо-888/2012Председник Уставног суда,др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.
УЈЕДИЊЕНИ
СИНДИКАТИ СРБИЈЕ-СИНДИКАТ ПОРЕСКЕ
УПРАВЕ БЕОГРАД
и њихов Повереник
Зоран Михаило Писковић овом пресудом су охрабрени да и даље наставе борбу за владавину Уставности и Законитости у сфери радних односа порезника Србије тим пре што смо пре неки дан задобили један жестоки контраудар снага опструкције и омаловажавања.
С поштовањем,
свако добро и здрави били,
Београд, Дана 09.11.2013. године
Повереник-Justitiarius,
Expert za javne finansije
Зоран Михаило Писковић
СИНДИКАТ
ПОРЕСКЕ УПРАВЕ ЦЕНТРАЛА БЕОГРАД-УСС
Београд,
Ул. Саве Машковића бр 3-5 соба 119
тел. 011/3950-619 – факс: 011/3953-429 е-мaile zoran.piskovic@poreskauprava.gov.rs или zpiskovic@gmail.com URL adresa http://proglas.blogspot.com
0 коментара:
Постави коментар