Синдикат - Министарства финансија - Пореска управа Централа ''Независност''-Београд, Ул. Саве Машковића бр 3-5 соба 102 -Главни повереник- тел. 011/3950619 – факс: 011/3953429 е-мale zoran.piskovic@poreskauprava.gov.rs или zpiskovic@gmail.com URL adresa http://sindikatpunezavisnost.blogspot.com/ Наш Си./Бр. Сл. од 06.02.2011.године |
О архетипу Мобера и Њихових Послушника |
Предмет: NO MOBING |
Дана 06. 02. 2011. у 09:39h '' S. Dimitrijević - Vesti'' су објавили следећи инспиративни текст о архетипу мобера под насловом: /Мој шеф Адолф Хитлер/:
"Веома сам болестан, али мислим да ћу умрети у миру", каже Рокус Миш, телохранитељ Адолфа Хитлера од 1940. до 1945. године. Овај 93-годишњак живи без кајања и са поштовањем говори о вођи Трећег рајха.
Рокус Миш: Успомене на Фирера
Рокус живи у малој белој кући, неколико километара од Хитлеровог бункера у Берлину. У кући нема фирерових слика, биста или ствари. Избацила их је Мишова супруга Герда.
Рокус је као 20-годишњак распоређен у једну војну јединицу која је била претеча СС трупа. У борби за утврђење Модлин код Варшаве добио је метак у плућа, а за испољену храброст добио је Гвоздени крст. Када се опоравио, распоређен је у Хилтерову пратњу.
"Одвезли су ме у Берлин, у фирерову кућу. Стрепео сам од тог сусрета. Први задатак ми је био да у Бечу предам писмо његовој сестри Паулини. Када сам га видео, схватио сам да није ни неман ни надбиће. Оставио је на мене утисак нормалног и речитог човека", сећа се Миш, који је потом пет година био његов лични телефониста, курир и телохранитељ.
Још памти Хитлеров број телефона - 12 00 50. Сећа се и своје свадбе са Гердом 1942. године, када је од фирера на поклон добио сандук вина.
Затрпан писмима обожавалацаРокус Миш, који се једва креће и уз помоћ ходалице, каже да је сувише стар да би одговарао на бројна писма и мејлове које добија од обожавалаца широм света. Његова кућа је пуна писама и пакета. "Писма стижу из Кореје, Финске, Исланда, САД и других земаља и ни у једном нема ружне речи", каже Миш. |
"Непрестано сам био у Хитлеровој близини, али нисам ништао имао са нацистичком партијом. Слушао сам његове телефонске разговоре, али никада нисам чуо ништа о масовним убиствима Јевреја. Радио сам савесно свој посао, нисам хтео да га изгубим јер сам био задовољан што нисам на фронту", каже он.
Миш је био сведок покушаја атентата на Хитлера, 20. јула 1944, а сећа се и његових последњих дана у бункеру. Био је присутан када се Хитлер, 30. априла 1945, опростио са свима и прешао у суседну собу где се убио. Својим очима је видео мртвог фирера.
"Поред њега је у софи било тело његове љубавнице Еве Браун. Глава јој је била окренута према њему, а колена је повукла према грудима. Имала је тамноплаву хаљину"...
Миш је сутрадан разговарао с Хитлеровим министром пропаганде Јозефом Гебелсом, који је тог дана отровао својих шест кћери и себи одузео живот. Желео је да побегне од Руса, али није хтео да дезертира. Гебелса је питао шта још може да учини. Након тога је деактивирао телефонски систем у бункеру одакле је побегао у подземни тунел где су га ухватили црвеноармејци.
Успомена на службовање
Пребачен је у војни логор Бутирка у Совјетском Савезу. После девет година робије на планини Урал у Казахстану вратио се у Немачку 1954.
"После смрти моје жене 1997. живим сам у овој кућици где ћу ускоро и умрети", каже Рокус Миш који за собом оставља књигу "Био сам Хитлеров телохранитељ" (негде је преведена као "Последњи сведок"), чије је објављивање прилично одјекнуло у Шведској и Норвешкој.
Хитлеров анђео чувар није био нациста, наводи норвешки лист "Дагбладе" у опширном фељтону о Рокусу Мишу.''
Р А С У Ђ И В А Њ Е
Код мобинга су увек три играча: Мобер-Жртва-Послушник-ци (околина)
МОБЕР
А) То је по правилу вођа.
Б) Свако ко види Мобера, схвата да је у питању пријатан човек који: ''није ни неман ни надбиће. Остављају утисак нормалних и речитих човеколиких субјеката-бића''. Ову причу Мобери пласирају о себи свуда и на сваком месту и у исту сви верују почев од њихових претпостављених, па све до њихових послушника, закључно са трећим лицима. Мобер показује Анђелско лице према Њиховим претпостављенима, потом према послушницима и према трећим субјектима, а демонско лице према Жртвама.
Ради се о Јанусима:
Г) Мобер ће вам увек рећи: '' Радио сам увек савесно свој посао'', и у то заиста верују.
Ђ) Мобери су опасни, јер иду дотле да почине над собом ''самоосуду'' што значи да је реч о нихилистима и побуњеницима против Виших Вредности. Поразе не подносе…..
ПОСЛУШНИК
Рокус Миш је један обични послушник-пратилац Вође. Сваки Мобер има око себе ''Рокус Мишеве''. Послушник је:
А) ''Увек без кајања и са поштовањем стално говори о вођи''; До краја памте Вођин број телефона:'' 12 00 50''
Б) Стално осећају мир и позив да буду телохранитељи Моберу. Пошто нису у стресу доживе дубоку старост и пензију. Вазда су чувари лика и дела Мобера.
В) Послушник стрепи од сусрета са Мобером и стога одлучује да му буде одан, јер је то његов интерес. Ако му не би био одан следи му остварење реалног страха, а то је одлазак на горе радно место: ''Фронт са непријатељима Русима и Англима''.
Г) Увек за Мобера лично раде посао телефонисте, курира и телохранитеља, а за узврат добијају од Мобера на ''поклон сандук вина''!, и унапређење у Служби.
Д) Послушник по правилу ништа не зна о Жртвама Мобинга око себе. Послушници ће Вам стално причати следеће бајке о себи: ''Непрестано смо били у Моберовој близини, али нисмо ништа имали са шефовом партијом. Слушали смо моберове телефонске разговоре, али никада нисмо чули ништа о Његовим масовним иживљавањима над Жртвама. Радили смо савесно свој посао, нисмо хтели да га изгубимо јер смо били задовољни што нисмо на Бироу рада, или не дај Боже на радном месту удаљеном 50 км. од места нашег бедног животарења''.
Ђ) Послушници ће Вам увек рећи: '' Радили смо савесно свој посао!'', и код њих нећете наћи никакво кајање, јер они наводно нису никакви непосредни починиоци.
З А К Љ У Ч А К
О Жртвама мобинга нећу сада писати. На крају игре ипак жртве надживе Мобере.
Ова три играча ''Мобинг игре'' треба увек поштовати, са примећивањем да је Послушник ипак у тој игри битан саучесник….
Даље, Ви моји драги читаоци поразмислите и о историјским димензијама ове вечне игре…..Крените од Посланице Римљанима Светог Оца Нашег Апостола Павла, па посредством Светог Јустина Мученика и Светог Иринеја Лионског закључно са протестантским схватањима Америке почетком и средином 20. века....
С поштовањем,
Главни повереник,
Зоран Писковић с.р.
Достава извршена Интернет везом
http://proglas.blogspot.com/
0 коментара:
Постави коментар