БРАЋО И СЕСТРЕ СИНДИКАЛЦИ!
''БЛИЦ''
НА
ЈЕ ОБЈАВИО ВЕОМА ИНСПИРАТИВНИ ЧЛАНАК, КОЈИ ГЛАСИ:
''Dug fondovima samo raste
Vladu nije briga za neplaćene doprinose
Vladimir Spasić | 10. 04. 2011. - 00:02h | Foto: S. Maričić | Komentara: 21
BEOGRAD - Država skoro 20 meseci ignoriše inicijativu Poreske uprave da se banke uključe u kontrolu plaćanja doprinosa, a kako ništa drugo nije preduzela, dug poslodavaca je za to vreme povećan za 100 milijardi dinara i sada iznosi 166 milijardi. Još avgusta 2009. Uprava je predložila da banke, kao u Hrvatskoj, preuzmu deo kontrole, ali niko u Vladi, Ministarstvu finansija, Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Narodnoj banci Srbije, ne smatra da se to njega tiče.
Dug proces: Građani mogu da podnesu krivičnu prijavu protiv poslodavca ako oni ne uplaćuju doprinose
Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave, u intervjuu našem listu ponovio je da bi banke mogle, kao u Hrvatskoj, da upozoravaju poslodavce da sa računa s kojeg isplaćuju zarade, u roku od osam dana, moraju da isplate i doprinose. Ako to ne urade, banka bi automatski signalizirala Poreskoj upravi, koja istog trenutka pokreće postupak protiv poslodavca. Radosavljević je naglasio da je to pitanje nekoliko puta postavio na kolegijumu Ministarstva finansija, ali i da se sve se na tome i završilo.
| Živanović: Banke očekuju naknadu Branko Živanović, profesor Beogradske bankarske akademije, smatra da je uzdržan stav banaka očekivan. - Za njih bi to bio čist komisioni posao i očekuju naknadu. S druge strane, banke bi bile u nezahvalnoj poziciji prema klijentima i akcionarima, objašnjavajući zbog čega to rade. Takođe, stvorio bi se problem koja banka treba da upozorava Poresku upravu ako klijenti imaju račune u više banaka. Postavlja se i pitanje ko bi u ovom poslu kontrolisao banke i kolike bi to troškove izazivalo - objašnjava Živanović. |
- Nekoliko puta se pojavio i generalni sekretar Udruženja banaka, ali su ovakvu ideju banke odbacile, rekao bih, s jednim gnušanjem. Treba, međutim, imati u vidu da je bankama NBS dala dozvolu za rad, a da pravila igre određuje država i da se po njima mora igrati. Srbija može da utvrdi takva pravila igre, a mislim da volja postoji - uveren je on.
Ali izgleda da nije tako. U Narodnoj banci Srbije, koja donosi propise iz oblasti poslovanja banaka, ne žele da komentarišu ovu inicijativu dok ona ne bude zvanična. Taj posao bi moglo da uradi Ministarstvo finansija, na čijem je čelu odnedavno premijer Mirko Cvetković. Međutim, ni u Ministarstvu, ni u kabinetu premijera nisu imali vremena da odgovore da li će podržati inicijativu da banke kontrolišu doprinose. Odgovore nismo dobili ni u Udruženju banaka Srbije. Oni koji bi možda najviše trebalo da su zainteresovani za inicijativu Poreske uprave - Fond PIO, dosad se nisu oglašavali. Jelica Timotijević, direktorka sektora za odnose sa javnošću, kaže da bi podržali inicijativu, a na pitanje šta rade da se poveća naplata doprinosa, odgovaraju da su omogućili građanima onlajn uvid u sopstvene podatke u matičnoj evidenciji. Takođe, građani imaju i mogućnost da podnose prekršajne prijave protiv poslodavaca koji ne dostave dokaze Fondu o uplaćenim doprinosima za zaposlene u zakonskom roku.
U 2010, kako kaže Timotijevićeva, počeli sa intenzivnijim podnošenjem prekršajnih prijava. Pre prijave, Fond firmi šalje opomenu. Do sada je poslato oko 4.000 opomena, a 50 odsto poslodavaca je poslalo dokaze o uplati, za ostale je postupak dokazivanja u toku. Međutim, Fond je podneo samo 290 prekršajnih prijava. Na pitanje kakva je njihova sudbina, ona odgovara da je maksimalna kazna 800.000 dinara, a velikim firmama se isplati da je plate jer bi morale više da daju za doprinose.
| Poštovaćemo odluku države Većina bankara nije bilo voljna da komentariše ovaj predlog, ali ističu da bi morali da poštuju odluke države ukoliko je ona donese. U Erste banci kažu da je to pitanje tehničke prirode i ako budu doneti akti koji propisuju ovakvu ulogu, banka će ih primeniti. Prokredit banka smatra da bi inicijativa zahtevala opsežne tehničke i operativne izmene, koje bi izazvale troškove, što bi uticalo na cenu usluga banaka. |
| Izdvajanja iz budžeta za penzije | |
| 2001. | 23 milijarde |
| 2002. | 54 |
| 2003. | 70 |
| 2004. | 76,5 |
| 2005. | 92,4 |
| 2006. | 111,2 |
| 2007. | 110 |
| 2008. | 138 |
| 2009. | 215 |
| 2010. | 215 |
| Deo BDP-a koji se troši za penzije | |
| 2007. | 12 odsto |
| 2008. | 13,5 odsto |
| 2009. | 15 odsto |
| 2010. | 15 odsto |
СИНДИКАЛНИ СТАВОВИ:
ОВАЈ СИНДИКАТ У СВЕМУ ПОДРЖАВА ГОРЕ ЦИТИРАНЕ СТАВОВА ДР ДРАГУТИНА РАДОСАВЉЕВИЋА ДИРЕКТОРА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ, ЈЕР СЕ РАДИ О КОНСТРУКТИВНИМ ИДЕЈАМА И ЗАПАЖАЊИМА.
СТОГА:
1. ИЗРАЖАВАМО НЕГОДОВАЊЕ ШТО НАДЛЕЖНЕ СЛУЖБЕ ИГНОРИШУ ОВАКВЕ КОНСТРУКТИВНЕ ПРЕДЛОГЕ И РЕШЕЊА.
2. ИЗНЕТИ СТАВОВИ ДР РАДОСАВЉЕВИЋА ДИРЕКТОРА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ СУ У СВЕМУ У ''САГЛАСИЈУ'' СА ПРАВНИМ ПОРЕТКОМ ОВЕ ЗЕМЉЕ.
3. ТРАЖИМО ДА СЕ И БАНКЕ ПОНАШАЈУ У СВОМЕ ПОСЛОВАЊУ КАО И СВИ ОСТАЛИ ПРИВРЕДНИ СУБЈЕКТИ , А ТО ЗНАЧИ, ДА И ОНЕ, КАО И СВИ ДРУГИ ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИЦИ ДА ТРЕБАЈУ ДА ЗА ДРЖАВУ ВРШЕ ''ОБРАЧУНАВАЊЕ И ПЛАЋАЊЕ ПОРЕЗА И ДОПРИНОСА ПО ОДБИТКУ''.
4. ДР ДРАГУТИН РАДОСАВЉЕВИЋ- ДИРЕКТОР ПОРЕСКЕ УПРАВЕ ЧАК ШТА ВИШЕ И НЕ ТРАЖИ ВЕЋЕ НАПОРЕ ОД БАНАКА, ДО МАЛОГ НАПОРА , КОЈИ БИ СЕ ОГЛЕДАО У ''ПОДСЕЋАЊИМА ИСПЛАТИОЦА НА ЊЕГОВУ МОРАЛНУ И ЗАКОНСКУ ОБАВЕЗУ'' ДА ЗА ЗАПОСЛЕНЕ ТРЕБА ПЛАТИТИ ДОПРИНОСЕ. ПА ТО ЈЕ ТОЛИКО МАЛО НАПОРА, ДА ЈЕ НЕСХВАТЉИВО ЗАШТО ''ТАЈ СИМБОЛИЧАН ГЕСТ ДОБРЕ ВОЉЕ'' БАНКАРИ ОДБИЈАЈУ ДА ЧИНЕ.
5. НЕПРИХВАТАМО ПАУШАЛНЕ ТВРДЊЕ ГОРЕ ЦИТИРАНОГ УВАЖЕНОГ БРАНКА ЖИВАНОВИЋА, ЗАТО ШТО И ''ТРАФИКАНТИ'' КАДА ПРОДАЈУ ''НОВИНЕ И ЦИГАРЕТЕ'' НЕ ПИТАЈУ НАС ПОТРОШАЧЕ ДА ЛИ СЕ СЛАЖЕМО ДА НАМ ИСТОВРЕМЕНО СА НАПЛАТОМ ЦЕНЕ ПРОИЗВОДА ИСТОВРЕМЕНО И ЗА ДРЖАВУ НАПЛАТЕ ПРИПАДАЈУЋИ ''ПДВ''. РАДЕ ''ТРАФИКЕ'' СВОЈ ПОСАО, НЕ ГУНЂАЈУ, ЗНАЈУ ДА ЈЕ УСЛОВ ПРИВРЕЂИВАЊА И ЊИХОВА ОБАВЕЗА НАПЛАТЕ ''ЈАВНОГ ПРИХОДА'' ПА КАДА ЈЕ ОВАКАВ МОДЕЛ ПРИВРЕЂИВАЊА СВУДА У СВЕТУ ''НОРМАЛАН'' НЕ СХВАТАМО ОТПОР БАНКАРА ДА ПОМОГНУ СВОЈОЈ ДРЖАВИ КОЈА ИМ ЈЕ ИНАЧЕ ОМОГУЋИЛА ДА РАДЕ И ПРИВРЕЂУЈУ КАО ИНСТИТУЦИЈАМА ПЛАТНОГ ПРОМЕТА СРБИЈЕ.
И САСВИМ НА КРАЈУ ОВО ПОВЕРЕНИШТВО КОНСТЕТУЈЕ ДА СУ ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ СДК-А МАДА ПОД ПРОМЕЊЕНИМ ИМЕНОМ СУ ЗАДРЖАНЕ У РЕПУБЛИЦИ СЛОВЕНИЈИ И ХРВАТСКОЈ. Зато код њих појава неплаћања доприноса није изражена. Код нас је било важније да се укине СДК-а и огромна имовина пребаци НА ДРУГЕ ДРЖАВНЕ КОРИСНИКЕ. Наплата доприноса свела се на питање савести и пословног морала. Слажемо се да је Пореска управа морала да наследи у потпуности надлежности СДК-а, али околности када је ''Сдк-А'' нестајала су биле толико јаке да је та национална институција морала ишчезнути.
СТОГА ГОРЕ ЦИТИРАН ПРЕДЛОГ ДИРЕКТОРА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ У ВЕЗИ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА ЈЕ У СВЕМУ САГЛАСАН ОСНОВИМ ПРИНЦИПИМА БАНКАРСКОГ ПОСЛОВАЊА.
ИЗ СВЕГА НАПРЕД ИЗНЕТОГ СИНДИКАЛНО ПОДРЖАВАМО ГОРЕ ЦИТИРАНИ ПРЕДЛОГ ДИРЕКТОРА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ ДР ДРАГУТИНА РАДОСАВЉЕВИЋА КАО ЦЕЛИСХОДАН И ЕКОНОМСКИ ОПРАВДАН- ЈЕР ЈЕ ПРЕДЛОГ:
CERTO CERTIUS- SIGURNIJE OD SIGURNOGA.
С поштовањем,
Главни повереник,
Зоран Писковић с.р.
Е Д И Т О Р
Синдикат - Министарства финансија - Пореска управа Централа ''Независност''-Београд, Ул. Саве Машковића бр 3-5 соба 102 -Главни повереник- тел. 011/3950619 – факс: 011/3953429 е-мale zoran.piskovic@poreskauprava.gov.rs или zpiskovic@gmail.com URL adresa http://proglas.blogspot.com –линк www. gsupipnezavisnost.org.rs ТЈ. www.sidikatporeske
Наш Си./Бр. Сл. од 11.04.2011.ГОДИНЕ
Достава извршена Интернетом: - http://proglas.blogspot.com i
-press@poreskauprava.gov.rs
Sindikat Poreske uprave Centrala ''Nezavisnost'' poverenik Zoran Pisković: Obaveštava
0 коментара:
Постави коментар