ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ СПАСИ НАС!
Поштовани,
Предмет овог поста је: Вечно сећање на академика професора доктора Михајла Ђурића из Београда
Данас 27.11.2011. године НА БОЖИЋНЕ ПОКЛАДЕ ПРЕДВЕЧЕ са сајта:
сам сазнао тужну вест!
Преминуо је мој најбољи професор Михајло Ђурић.
nedelja, 27. nov 2011, 15:15 -> 15:38
Preminuo akademik Mihailo Đurić
Akademik i bivši profesor Pravnog fakulteta Mihailo Đurić preminuo je u 86. godini u Beogradu. Đurić je držao predavanja iz istorije političkih teorija, sociologije, teorije države i prava i metodologije društvenih nauka. Sedamdesetih godina je osuđen na devet meseci strogog zatvora, zbog kritike ustavnih amandmana.
Filozof i sociolog, akademik Mihailo Đurić preminuo je u 86. godini u Beogradu, saopštio je Pravni fakultet u Beogradu.
Đurić je rođen 1925. godine u Šapcu. Studirao je pravo, filozofiju i klasičnu filologiju na Pravnom fakultetu i Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Doktorirao je 1954. sa tezom "Ideja prirodnog prava kod grčkih sofista" i iste godine je na beogradskom Pravnom fakultetu izabran za asistenta, a za redovnog profesora 1969.
Godine 1972. osuđen je na devet meseci strogog zatvora, zbog kritike ustavnih amandmana, zbog čega je izgubio radno mesto na fakultetu.
Svoj naučni rad je produžio u Institutu društvenih nauka u Beogradu, od 1974. do 1990, radeći kao naučni savetnik, da bi se 1990. vratio na Pravni fakultet gde je naredne, 1991. penzionisan.
Na Pravnom fakultetu je držao predavanja iz istorije političkih teorija, sociologije, teorije države i prava i metodologije društvenih nauka. Predavao je na fakultetima u Sarajevu, Zagrebu, Nišu i kao gostujući profesor na nemačkim i austrijskim univerzitetima.
Bio je član Saveta redakcije časopisa "Praksis", član Upravnog odbora Korčulanske letnje škole, Upravnog odbora Srpske književne zadruge, direktor godišnjih kurseva o Ničeovoj filozofiji u Dubrovniku, pokretač i glavni urednik časopisa "Filozofski godišnjak".
Đurić je član Srpske akademije nauka i umetnosti i Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda (1990) i Međunarodne nagrade "Prof. Luiđi Tartufari" Nacionalne akademije nauka Republike Italije.
Kao naučnik i filozof, Đurić je tokom pola veka objavio više knjiga, na stotine članaka, rasprava i priloga u domaćim i stranim časopisima.
Povodom njegovog 70. rođendana objavljen je međunarodni zbornik radova "Kriza i perspektive filozofije", a u čast njegovog 80. rođendana "Mišljenje u vrtlogu našega vremena".
JP "Službeni glasnik" i Pravni fakultet u Beogradu objavili su 2009. "Sabrane spise Mihaila Đurića" u 12 knjiga. Mesto i vreme sahrane biće naknadno saopšteni.''С Е Ћ А Њ Е
КАДА САМ САЗНАО ЗА ОВУ ТУЖНУ ВЕСТ ПОЧЕО САМ СЕ ПРИСЕЋАТИ ТОГ ДИВНОГ ЧОВЕКА И ПЕДАГОГА. ИМАО ЈЕ ИЗВАНРЕДАН ПЕДАГОШКИ ОДНОС ПРЕМА НАМА ЊЕГОВИМ СТУДЕНТИМА. КОД ПРОФЕСОРА ЂУРИЋА СЛУШАО САМ СОЦИОЛОГИЈУ И ФИЛОСОФИЈУ ПРАВА И ИШАО САМ НА СВА ЊЕГОВА ПРЕДАВАЊА КОЈА ЈЕ ДРЖАО О ЕРНЕСТУ КАСИРЕРУ ВЕЛИКОМ ФИЛОСОФСКО-ПРАВНОМ ГЕНИЈУ. НА ЈЕДНОМ ЧАСУ ГОВОРИО НАМ ЈЕ О СВЕТОМ ГРИГОРИЈУ ПАЛАМИ ИСИХАСТИ, ШТО МЕ ЈЕ ЈАКО ИЗНЕНАДИЛО И ОД ТОГ МОМЕНТА ГОТОВО САМ СВА ЊЕГОВА ПРЕДАВАЊА СЛУШАО И ПРАТИО. ЖИВЕО САМ У РАДОСТИ ДОК СМО ИМАЛИ ТАКВОГ ПРОФЕСОРА КОЈИ НАС ЈЕ НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ УЧИО СУПТИЛИЈАМА СУПТИЛИЈА ПРАВНЕ ФИЛОСОФИЈЕ. У ТОМ СТВАРАЛАЧКОМ РАДУ ТАДАШЊИ КОМУНИСТИЧКИ БРУТАЛНИ ТОТАЛИТЕТ, ГА ЈЕ НА НАЈГОРИ МОГУЋИ НАЧИН, ОТРГАО ОД НАС, ЊЕГОВИХ СТУДЕНАТА. МНОГИ ОД НАС СМО ТАДА ПЛАКАЛИ, ДОК ЈЕ У АМФИТЕАТРИМА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА ГРМЕЛА КРИТИКА БОЉШЕВИКА НА РАЧУН НАШЕГ ОМИЉЕНОГ ПРОФЕСОРА ЂУРИЋА И ОСТАЛИХ ПРОФЕСОРА КОЈИ СУ ТАДА БИЛИ У НЕМИЛОСТИ. ТАДА СУ БИЛИ НА УДАРУ МОЈИ ОМИЉЕНИ АСИСТЕНТИ КОД КОЈИХ САМ ВЕЖБАО ''УВОД У ПРАВО'' ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА, КОСТА ЧАВОШКИ И ОСТАЛИ. ТРЕСЛА СЕ ЗГРАДА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА ОД ЗВУЧНИКА СА КОЈИХ СМО МОРАЛИ СЛУШАТИ ''КРИТИКЕ'' САВЕЗА КОМУНИСТА СРБИЈЕ -СКС ПРОТИВ ПРОФЕСОРА ЂУРИЋА И ОСТАЛЕ ''КЛИКЕ''. БИЛО МЕ ЈЕ СРАМОТА КАДА САМ ТАДА ГЛЕДАО ВЕЛИКА ИМЕНА ПРАВНЕ НАУКЕ, МОЈЕ ПРОФЕСОРЕ КОЈИ СУ МОРАЛИ ИЋИ НА ТЕ ''ПАРТИЈСКЕ САСТАНКЕ СКС'' И ДА ЋУТКЕ СЛУШАЈУ И ПРАТЕ ТЕ НЕЗРЕЛЕ СТУДЕНТЕ КОЈИ ''СУ КРИТИКОВАЛИ БУРЖОАСКУ ДЕВИЈАЦИЈУ НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ''. ТАДА ЈЕ ЈЕДНА ДИВНА МОЈА ПРОФЕСОРКА РЕКЛА:'' ДРУГОВИ КОМУНИСТИ, НЕ ПРИЗНАЈЕМ НИКАКАВ СУД ДРЖАВЕ, ВЕЋ САМО И ЈЕДИНО СУД МОГА СКС''. И ДАН ДАНАС МИ ТЕ РЕЧИ ОДЗВАЊАЈУ У УШИМА, МАДА НИ ТЕ ПРОФЕСОРКЕ НЕМА ОД ДАВНО НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ. У ТАКВОЈ АТМОСФЕРИ ПРИМИТИВИЗМА И ЛИНЧА, БИО ЈЕ ЈЕДАН ДИВНИ ЦВЕТ ХЕЛЕНИСТИЧКОГ ФИЛОСОФСКОГ ПОГЛЕДА НА СВЕТ ПРОФЕСОР МИХАЈЛО ЂУРИЋ, КОГА ЈЕ ТАЈ ПОСРНУЛИ ПРИМИТИВИЗАМ НАПАДАО ФАНАТИЧНО И ХИСТЕРИЧНО.
КАДА ЈЕ БИО НА ОДРЖАВАЊУ КАЗНЕ ЗБОГ ИСТИНЕ СТАЛНО САМ О ПРОФЕСОРУ ЂУРИЋУ МИСЛИО И ДИВИО САМ МУ СЕ ШТО ЈЕ СМЕО СЛОБОДНО ГОВОРИТИ О ТОМЕ, ГДЕ НАС СВЕ УСТАВНИ АМАНДМАНИ ВОДЕ.
ТАДА САМ СЕ НАДАО ДА ЋЕ ''АНАРХО-ЛИБЕРАЛИ'' НА ЧЕЛУ СА МАРКОМ НИКЕЗИЋЕМ И ЛАТИНКОМ ПЕРОВИЋ ИПАК ПРЕВАГНУТИ И САМИМ ТИМ СПАСИТИ МОГА ВОЉЕНОГ ПРОФЕСОРА МИХАЈЛА ЂУРИЋА. АЛИ ТО СУ БИЛИ САМО ''СНОВИ'' ЈЕДНОГ БЕДНОГ СТУДЕНТА ДОЛЕ ПОТПИСАНОГ БЛОГЕРА ЗОРАНА МИХАИЛОВОГ ПИСКОВИЋА.
ПОСЛЕ САМ ПРОФЕСОРА ЂУРИЋА СЛУШАО НА ''КОЛАРЦУ'' ГДЕ ЈЕ ИЗНОСИО ВРЛО СУПТИЛНЕ АНАЛИЗЕ ИЗ ФИЛОСОФИЈЕ И ТЕОРИЈЕ ДРЖАВЕ И ПРАВА. ПОСЕБНО ЈЕ ИМАО СМИСЛА ЗА ХЕЛЕНСКУ КЛАСИЧНУ ФИЛОСОФИЈУ И НЕМАЧКУ ФИЛОСОФИЈУ.
СВОЈЕВРЕМЕНО ЈЕ НА
http://www.vesti-online.com/Riznica/Rustika/72370/Vlast-ohrabruje-idejne-poltrone
О ТОМЕ ЗАШТО ЈЕ НАШ ВОЉЕНИ ПРОФЕСОР МИХАЈЛО ЂУРИЋ СТРАДАО НАПИСАНО ЈЕ И СЛЕДЕЋЕ:
11. 08. 2010. 17:45h | Vestionline
Vlast ohrabruje idejne poltrone
Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Mihajlo Đurić ovako je 1971. pripovedao svojim studentima:
"Baš zbog toga što su mnogi njegovi delovi raštrkani po svim jugoslovenskim krajevima, srpski narod je oduvek bio mnogo više zainteresovan za Jugoslaviju nego bilo koji drugi narod u njoj.Nažalost, najčešće na svoju štetu. Više nego bilo šta drugo, danas je neophodno otrežnjenje srpskog naroda od zabluda prošlosti. Da bi mogao da se održi usred bujice u koju je gurnut, srpski narod mora da se okrene sebi, mora početi da misli na svoj opstanak, mora početi da se bori za svoj opasno ugrožen nacionalni identitet i integritet.
To je osnovni preduslov njegovog daljeg istorijskog samopotvrđivanja. Nisu za to krive samo političke snage van Srbije, kriva su i ranija politička rukovodstva u Srbiji koja su formirala karijerizam i koja su zbog karijerizma i plitkog politikantskog rutinerstva često žrtvovala zaista korisne snage, koja su potiskivala slobodne ljude radi afirmacije poslušnih mediokriteta, koja su umesto odgovornih kritičara ohrabrivala "poverljive" idejne pandure i poltrone".
ОВЕ РЕЧИ ПРОФЕСОРА ЂУРИЋА ДАВНЕ 1971. САМ ЛИЧНО СЛУШАО, КОЈИ МЕ ЈЕ ИНТЕЛЕКТУАЛНО И МОРАЛНО КАО ИЗУЗЕТАН ПЕДАГОГ ВАСПИТАО У СМИСЛУ ТРАЈНЕ БОРБЕ ЗА ЗАКОНИТОСТ И ПРАВНУ СИГУРНОСТ.
ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ ГЕНИЈУ ПРАВНО-ФИЛОСОФСКЕ НАУКЕ МОМЕ ПРОФЕСОРУ и СРПСКОМ ФИЛОСОФУ МИХАЈЛУ-МИШИ ЂУРИЋУ!
С поштовањем,
Београд 27.11.2011. ГОДИНЕ
Блогер,
Зоран Михаилов Писковић
ОВДЕ ЈЕ ГЕНИЈЕ ПРАВНИХ НАУКА ПРОФЕСОР БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА И СРПСКИ ФИЛОСОФ МИХАЈЛО ЂУРИЋ РАДИО И САГОРЕВАО ЗАЈЕДНО СА СВОЈИМ СТУДЕНТИМА НА БАРИКАДАМА ''ИСТИНЕ И ЗНАЊА''
Правни факултет у Београду,
а на ''Коларцу'' је најбоља предавања држао из Философије права
Та предавања су у вечности!
Na
ОдговориИзбришиhttp://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=49250&Itemid=90
Čitamo:
САХРАЊЕН АКАДЕМИК МИХАИЛО ЂУРИЋ
30.11.2011 16:31
Филозоф и социолог, академик Михаило Ђурић (1925-2011) сахрањен је данас на Новом гробљу у Београду, у присуству породице, пријатеља и колега.
У име Српске академије наука и уметности од Ђурића се опростио академик Војислав Становчић истакавши да шест и по деценија Ђурићевог стваралачког рада представља "допринос науци и велико духовно благо млађим нараштајима". Становчић је подсетио да је Ђурић био редован професор Правног факултета у Београду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности, од 1994. је руководио пројектом "Филозофија између Истока и Запада, а обављао је и функцију секретара Одељења друштвених наука САНУ.
Професор Ђурић је добитник Октобарске награде града Београда (1990), Међународне награде "Проф. Луиђи Тартуфари" Националне академије наука Републике Италије (2009), награда "Лаза Костић" (2000) и "Књига године" Другог програма Радио Београда (2000) и Медаље и повеље "Стефан Првовенчани" (2002).